Читать книгу «Hladni rat»: nacionalizam i religija - Андрей Тихомиров - Страница 2

Pri plutokratiji (od grčkog vlast bogatih) široko se koristi religija. Zašto? Zato što je korisno" prevariti " siromašne glave-odvesti iluzije u svet. U kapitalizmu, socijalna privrženost radničkih masa, nesigurnost u sutra, iznenadna razornost nekih i obogaćivanje drugih stvaraju i održavaju veru u natprirodne sile, kao da vladaju nad ljudima.

Tokom ljudske istorije, religija se koristi za jačanje položaja exploatatorskih klasa i podređivanje exploatisanih. Sami bogati ne moraju da veruju u boga. Tako se ateizam kao elitistički, aristokratski pojavio u Engleskoj i Francuskoj XVIIXVIII veka, pogodan samo za socijalni vrh. Da Bog nije postojao, trebalo bi ga izmisliti ("…Si Dieu n'existait pas, il faudrait l'inventer") izjavio je Volьter, koji je smatrao da religija treba da služi kao neophodna" uzda " za narodne mase.

Talmud izjavljuje:" Carstvo zemaljsko odgovara carstvu nebeskom " (Berahot, 58A). Međutim, ispravnije bi bilo da se ova formula okrene i kaže: "Carstvo Nebesko odgovara carstvu zemaljskom", drugim rečima, predstave Talmuda (kao i drugih "svetih" knjiga) o Bogu i anđelima, raju i paklu, o nagradama i kaznama su fantastične slike stvarnog zemaljskog života ljudi. Ipak, u samim" svetim "knjigama, pošto su ih ljudi pisali dugo vremena, nalaze se ateističke odredbe:"sudbina ljudskih sinova i sudbina životinja je jedna: kako oni umiru, tako umiru i ovi, i jedan dah u svima, i čovek nema prednost u odnosu na stoku". (Propovednik, 3:19).

Svaka religija pažljivo uklanja ekonomske, političke i socijalne zahteve narodnih masa iz svog "učenja", ostavljajući samo neku božansku efemernu obojku. Obožavanje "viših sila" postepeno dovodi do pojma (slike) boga – Vrhovnog Bića dostojnog obožavanja. U zrelim oblicima religija, Božja ideja pobeđuje sve demonsko, oslobađa se od njega. Po analogiji sa odnosima "Otac-Sin" i drugim, bog se misli kao gospodar i istovremeno zastupnik, Spasitelj čoveka. Bog se misli i kao čuvar običaja, tradicije, morala, koji povezuje ljude kulturnih veza koje se poštuju u društvu duhovnih vrednosti. Sebična želja da umiri bogove, da ih prizove u pomoćnike kombinuje se sa nesebičnim poštovanjem, željom da se sledi visok obrazac. Sa jačanjem ovog trenutka povezan je razvoj u okviru religiozne svesti na njegovim višim stepenicama etičkih predstava, ideala, normi. Religiozno-etički stav prema božanstvu često daje veri svetli, radosni karakter, doprinoseći formiranju visokih opštečovečkih vrednosti.

Religija složeno duhovno obrazovanje i društveno-istorijski fenomen koji se ne uklapa u jednoznačne, pravolinejske karakteristike. Jedna od istorijskih misija religije, koja u savremenom svetu dobija nevidljivu aktualnost, bila je formiranje svesti jedinstva ljudskog roda, značaja moralnih opštečovečkih normi, trajnih vrednosti. Ali u religioznom pogledu na svet mogu se izraziti i sasvim druga raspoloženja, ideje: fanatizam, neprijateljstvo prema ljudima druge vere, čemu je mnogo primera u prošlosti i sadašnjosti. Iskustvo naših dana daje primere neprimirivog neprijateljstva i između različitih grupa ljudi iste vere. Ali to ne daje razlog da se jasno proceni socijalno-politička uloga religioznih stavova uopšte.