Читать книгу Ti to možeš! - Dejan Sekulic - Страница 6

Ljudi koji imaju ciljeve u životu često postižu više od onih koji ih nemaju. Broj ljudi koji bez cilja i plana lutaju kroz život uopšte nije mali. Njima fali jedno veliko „ZAŠTO”, oni samo kliznu u dan i naprosto se prepuste struji života. Ovo ponekad nije loše, naprotiv, čak je s vremena na vreme neophodno. No, bitna razlika je u tome da li se to dešava samo povremeno ili je godinama deo svakodnevice. Zar nije mnogo uzbudljivije da uzmete pero u svoje ruke i aktivno oblikujete svoju sudbinu?

Ja, lično, znam samo jedan odgovor na ovo pitanje, tako da mi nije teško da govorim o ciljevima i da ih propagiram kao smisao život. Ma šta pričam, čak obožavam to!

Tokom mojih obuka neuro-lingvističkog programiranja (NPL), jedan od kolega me je jednom pitao:

„Dejane, kad si već ʼpropovednik ciljevaʼ, zašto ne napišeš knjigu ili nešto slično o ciljevima?”

U početku sam bio malo zbunjen: ja – propovednik ciljeva? U potpunosti preteruje! S druge strane, bio sam veoma počastvovan što me je tako doživljavao. Ipak, on je bio inženjer koji je upravljao velikim odeljenjem, pa mi je njegova „pohvala” čak i prijala. To me je, između ostalog, inspirisalo da napišem ovu knjigu. Želim danas da podelim svoja iskustva sa tobom i pomognem ti da ubuduće brže i efikasnije ostvariš svoje ciljeve.

Smatram da je najvažnije dati smisao našim životima. Dok sam pisao ovu knjigu, na internetu sam naleteo na nešto što me je stvarno šokiralo. Na nemačkom Guglu sam ukucao sledeće:

„Moj život je...”, a kao predlozi za pretragu pojavili su se sledeći natpisi:

Moj život je besmislen.

Moj život je gomila paramparčadi.

Moj život je tako dosadan.

Moj život je uništen.

Moj život je nered.

Moj život je kao vožnja sankama.

Moj život je dosadan i samotan.

To su rezultati pretraga ljudi sa nemačkog područja, tako da ne dođe do nesporazuma. Šta misliš, zašto takve rečenice izlaze na Guglu? Upravo zbog toga što se to i tražilo. Sa druge strane, postoje ljudi koji svom životu daju smisao time što postavljaju sebi ciljeve i teže da ih ostvare. Nažalost, mnogi ne dobijaju ono što žele jer, uglavnom, ne znaju šta žele. Ali ako neko ne zna šta želi, ne sme biti iznenađen što će završiti negde gde ne želi.

Zato želim da te ohrabrim da postaviš sebi ciljeve, čak iako si od njih i odustao ili ako nikada nisi ni pokušao da ih ostvariš. Bilo bi šteta da tek tako životariš i jednog dana zažališ što nisi nešto uradio ili bar pokušao. Zapamti, imaš samo jedan život i tvoje vreme na ovoj planeti je ograničeno. Učini sebi najveću uslugu tako što nećeš traćiti svoj život.

Želim rado da ti to pojasnim uz pomoć sledeće priče:

Muškarac otvara fioku ormarića svoje žene u spavaćoj sobi i uzima iz nje paket uvijen u ukrasni papir. To je poseban paket u kojem je pidžama njegove supruge, koju joj je kupio pre nekoliko godina na letovanju. Pidžama nije bila jeftina, od kvalitetnog materijala je i do sada je njegova supruga još nijednom nije obukla. Uvek ju je čuvala za neku posebnu priliku, koja nikako da dođe. Jednom je bila u žurbi, jednom zbog ovoga, jednom zbog onoga i, na kraju, bila je skoro potpuno zaboravljena. Uvek kad bi je se setili, odlučili bi da opet sačekaju – neki još bolji i posebniji trenutak. I taj trenutak je, konačno, došao. Suprug miriše veš svoje drage žene i veoma pažljivo ga savija i stavlja na krevet sa ostalim stvarima da bi ih pogrebnik preuzeo. Njegova supruga je, nažalost, preminula i neka druga posebna prilika, koju su tako dugo čekali, nikada neće doći.

Ova priča me uvek rastuži. Ali, ako je analiziramo iz drugog ugla, može nam pomoći da shvatimo da se prošlo vreme nikada neće vratiti. Zbog toga bi trebalo da živimo DANAS! Pretvorimo naše snove u konkretne ciljeve i borimo se za njih. Ko zna šta će sutra biti!?