Читать книгу Kvalitet tvog rečnika određuje kvalitet tvog života! - Dejan Sekulic - Страница 14

Da li ti je poznata ova situacija? Odlučiš se na nešto, postaviš sebi ciljeve, a onda sve počne da se odvija drugačije nego što si ti to zamislio. Verujem da su nam svima poznati takvi trenuci. Iz iskustva mogu da kažem da imamo običaj da precenjujemo ovakve „neuspehe” i, pritom, koristimo najstrašnije reči koje postoje u našem rečniku: od propasti do smaka sveta. Ali, da li je zaista tako loše kao što mislimo? I da li te reči zaista odgovaraju opisu našeg trenutnog stanja i datog neuspeha? Da li je nepostizanje ciljeva stvarno smak sveta ili pak katastrofa? Zar ne možemo, jednostavno, da kažemo da stvari nisu išle kako treba i da smo se nadali nečem boljem? Opisati neuspehe korišćenjem blažih reči jeste dobro isprobana metoda, koja, u najmanju ruku, neutrališe loše stanje. Pretpostavimo da danas nije bio tvoj dan i da je skoro sve što je moglo da pođe naopako pošlo naopako – kako bi opisao ovaj dan? Šta bi rekao ako te neko pita kako si danas? Mnogi od nas bi ovakva dešavanja i okolnosti opisali negativnim rečima poput:

„Osećam se loše.”

„Danas je užasan dan.”

„Sve se urotilo protiv mene.”

„Ja sam gubitnik.”

„Svega mi je preko glave.”

„Mislim da ću doživeti nervni slom.”

Čitava stvar se lako može još i više preuveličati, ali ja ću, namerno, stati ovde. Želim da ti dam neke suprotne primere kako možeš, ubuduće, da opišeš ova ista osećanja drugim rečima:

„Početak dana nije bio baš najbolji. Ostaću smiren i fokusiran i znam da samo može biti i biće bolje.”

„Život me ponovo iskušava, dobro! Ovo je sjajna prilika da se suočim sa izazovima i učim u isto vreme. Veoma sam zahvalan za ovu priliku.”

„Greške su korisne i na njima svaki put naučim nešto novo i vredno.”

„Uspeh je druga strana neuspeha, srebrnkasto je jedno, a drugo sivo.” (Odlomak iz pesme Ne odustaj Sigfrida Hofmana)

„Sasvim je svejedno koliko će biti teško, JA ću uspeti!”

Nešto poput neuspeha ne postoji u mojim očima. Kad god „zapnemo”, obično znači da nismo dovršili domaći zadatak ili naučili iz prethodnih „neuspeha”. Ako ne postignemo ono za čim smo svesno ili nesvesno težili, onda moramo da saznamo šta nam za to još nedostaje.

Kada je novinar pitao Tomasa Alvu Edisona da li nekoliko hiljada neuspeha nije već dovoljno i zar ne bi trebalo već jednom da odustane i okači plan o sijalici mačku o rep, on je odgovorio sledeće: „Kako mislite nekoliko hiljada neuspeha? U svakom pokušaju ja sam pronašao način na koji sijalica ne radi!” I tako je nastavio dalje, sve dok nije, napokon, dostigao broj od 10.000 pokušaja – i sijalica je, napokon, zasijala. Pitanje zašto nije odustao nakon nekoliko hiljada neuspelih pokušaja bilo je dosta provokativno, ali on nije dozvolio da ga ono izbaci iz takta. Baš suprotno, pokazao je da sve svoje neuspehe posmatra kao uspehe, jer je putem njih saznavao koji sistem ne funkcioniše. Zahvaljujući njima mogao je potpuno da odbacuje neuspela rešenja i da svaki put menja svoju strategiju. Da se čvrsto držao svoje stare strategije, da nije ništa naučio iz svojih brojnih pokušaja, i da je stalno pokušavao iznova i iznova na isti način, onda bi sigurno moglo da se govori o neuspehu. Za mene postoji samo jedan jedini oblik neuspeha, a to je uvek raditi isto i očekivati da će se, uprkos tome, nešto promeniti.

Najveći oblik ludila je uvek raditi isto, a nadati se promeni.

Albert Ajnštajn

Obrati pažnju na reči koje je Edison odabrao kako bi odgovorio na pitanje novinara: „Kako mislite nekoliko hiljada neuspeha? U svakom pokušaju ja sam pronašao način na koji sijalica ne radi!” Da je rekao: „Da, vi ste apsolutno u pravu, nekoliko hiljada neuspeha je, očigledno, previše i priznajem: ja sam gubitnik” – misliš da bi u tom slučaju odlučno nastavio dalje i, na kraju, zabeležio uspeh? Mogao bih da ti navedem brojne primere i drugih poznatih ličnosti koje su postigle izvanredne uspehe tokom svojih života na sličan način, ali za to ne bi bile dovoljne stranice ove knjige. Natprosečni ljudi su vrlo oprezni pri odabiru reči. Šta misliš, zašto je to tako?

Sledeći put kada naiđe jedan manje uspešan dan, seti se da nisu svi dani odbrojani. Pre nego što počneš da se živciraš i psuješ, zamisli se duboko i zapitaj da li će tvog besa biti i za pet godina. Koristi blaže reči da ga opišeš, jer će ti one pomoći da ga brzo neutrališeš. Umesto da kažeš: „Današnji dan je pravi fijasko”, pokušaj sa rečima: „Početak današnjeg dana nije bio najbolji, ali sad može da ide samo nabolje. Lično ću se pobrinuti za to i neću dozvoliti da me uznemire nepredviđene okolnosti.” Ponavljaj rečenice ovog tipa i obećavam ti da ćeš u budućnosti mnogo staloženije reagovati na stresne situacije i rasipati znatno manje energije. Dan je dug i novi list se može okrenuti u tvoju korist u bilo koje vreme, naravno, pod uslovom da se okreneš ka takvoj mogućnosti i da ne trošiš nepotrebno energiju na besmislice. Koristi što češće možeš prenaglašeno pozitivne reči. Ako se osećaš dobro, nemoj reći samo da ti je dobro ili da nije loše, već reci: „Osećam se odlično, osećam se fantastično – sve je sjajno.”

Nije nikakva tragedija niti katastrofa ne postići svoj cilj. Mnogo je tragičnije nemati ga! Svaki put kada se zalažeš za ostvarenje svog cilja, automatski postižeš više nego u slučaju da ga uopšte nemaš. Sa svakim postavljenim ciljem rasteš, prvenstveno kao ličnost. Ako si pročitao moju knjigu „Ti to možeš! Postigni svoj cilj i ostvari svoje snove!”, sigurno ćeš znati šta pod tim podrazumevam.

Zato nemoj biti obeshrabren ako se stvari ne odvijaju baš onako kako ti želiš. Čuvaj svoje samopouzdanje i izgovaraj pozitivne i motivišuće reči što češće možeš.

Ne postoje neuspesi, postoje samo rezultati, a njih je neophodno analizirati i, ako je potrebno, ispraviti strategiju. Iz svake greške naučimo nešto i zato su one veoma važne i vredne. Pod uslovom da ih ispravimo!