Читать книгу Opklada Na Ljubav - Sophie Adams - Страница 5

„Emili Kroford je mrtva. Skoncentriši se, Blanš Deluks”, govorila bih sebi svakog jutra kad bih se probudila i blagi osećaj tuge bi me preplavio dok bih upijala zidove koji su se ljuštili i plesnivi miris u mom malom, iznajmljenom stanu u Lejk Las Vegasu. Za ženu koja je navikla na život u vili sa osam spavaćih soba u bogatom delu Ralija u Severnoj Karolini, nije mi bilo nimalo lako da održim nadu i optimizam kad sam živela u susedstvu koje su uglavnom činili alkoholičari, prostitutke i dileri drogom. Trebala su mi dva sata da pređem ceo grad i dođem u Strip. A onda su probe trajale osam sati bez prestanka za predstavu od sat i po, a onda sam morala da pređem ceo put unatrag da bih se vratila, ali sada s dodatnim komplikacijama koje nose kasni sati u gradu koji nikad ne spava i opasnostima koje postoje u to doba noći.

Ali nisam mogla da se žalim. Moglo je da bude gore. Bar sam imala hranu na stolu i krov - doduše ružan, mali i plesniv - nad glavom kao i posao koji mi je omogućavao da preživim.

Još uvek se sećam kad sam stigla u Vegas pre nešto više od godinu dana. Nakon majčine smrti i čitanja testamenta, izgubila sam sve: porodicu, mesto primabalerine u gradskoj baletnoj trupi, novac, društveni položaj i verenika. Tako sam oslovljavala Džejkoba Milsa - čoveka koji ne zaslužuje da ima ime. Seronju koji mi je zgazio srce i nestao na prvi znak nevolje. Jedino što mi je ostalo bila je kuća, ali je godinama bila pod hipotekom, pa sam morala da je prodam da bih platila sve dugove, porez i takse. Sa samo dve hiljade dolara na računu i statusom društvenog otpadnika kod svih ljudi koje sam poznavala ceo svoj život, napravila sam spisak svih američkih država i pomoću aplikacije na mobilnom telefonu, nasumično izabrala jednu. Odabrala sam svoje odredište. Brojevi su se okretali i iskočila je Nevada. Za manje od 24 sata bila sam u avionu, ekonomskoj klasi, na putu prema Las Vegasu s jednim dizajnerskim koferom, koji sam prodala kad sam došla ovde, i presavijenim parčetom papira u džepu jakne na kome je bio oglas za audiciju u kazinu u gradu.

Najveća prevara ikad!

Kad sam stigla u grad, videla sam nešto što smatram jednom od najgorih stvari u Vegasu: striptiz klubove.

Žene su plesale gole ili polugole na bini na mestima koja su bila čak i gora od mog stana, uvijale su tela oko šipke i novac dobijale u gaćice. 65% onoga što bi zaradile ostavljale su svodniku, vlasniku kluba.

Priznajem da su ti dani bili teški. Dobila sam posao konobarice u najgorem restoranu na svetu na ružnoj strani Stripa. Sati i sati provedeni na nogama, služeći svakakve ljude, slušajući najgore ulete, trpeći štipkanje za zadnjicu dok su se klijenti bezobrazno odnosili prema meni za 1,50$ po satu. Ista priča je bila u svakom baru ili klubu u koji bi otišla: mogla sam da radim kao plesačica u kabareu u toplesu ili kao prostitutka. Samo je trebalo da odaberem. Nestajalo mi je novca, vlasnik moje vašljive sobe pretio je da će da me izbaci, a pristojan obrok nisam pojela pet dana kad je moja sreća počela da se menja. Uspela sam da upadnem na audicije za bolje predstave. I tada sam upoznala Kiti Monro, pravu zabavljačicu. S telom u obliku peščanog sata i usnama koje obaraju s nogu, Kiti je bila privlačna baš kao što je njeno ime i nagoveštavalo - uzbuđivala je muškarce, a kod žena izazivala zavist. Prvi put sam je srela u prljavom kazinu gde je bila koreograf i tražila je devojke za novu predstavu. Pogledala me je od glave do pete, a njene usne, namazane crvenim sjajem, iskrivile su se u znak neodobravanja.

„Draga moja“ – rekla je – „nežni tip iz Labudovog jezera možda prolazi tamo odakle ti dolaziš, ali ovde u Vegasu, da bi bila uspešna zabavljačica, moraš da imaš duge, oblikovane noge, oblu zadnjicu zbog koje muškarci sline i, što je najvažnije, da znaš kako da mrdaš bokovima.“

Nisam prošla na audiciji. Moja fizionomija balerine s visinom od 1,58 m, vitkim, ali zategnutim telom, izrazito plavom kosom i klasičnim crtama lica nije bila u skladu sa senzualnošću koju je Kiti tražila. Ali kada je videla kako plačem kao da sam upravo izgubila najboljeg prijatelja, pristala je da mi pomogne i da me obuči da budem savršena zabavljačica.

Pošto očigledno nisam mogla da rastegnem svoje udove sa 1,58 m na 1,78 m, Kiti me je uključila u program treniranja koji bi bio pogodan i za vojnika koji se priprema za rat. Moja ishrana, koja se do tada sastojala od 1.200 kalorija dnevno, sad se praktično udvostručila. Cilj ove vežbe više nije bio da mi mišići budu zategnuti i da budem izdržljiva. Noge i guza su morali da se povećaju da bih, po prvi put u životu, imala telo s oblinama na kojima bi mi i Džesika Rebit pozavidela. Kiti me je naučila kako da uskladim pokrete i savršeno visoko podignem nogu, kako da senzualno njišem bokovima i, kako sam ja to zvala, da izbacim grudi što je privlačilo pažnju na sve moje atribute... koje nisam ni znala da posedujem.

Nakon nekoliko meseci, bila sam savršena pinap devojka: uz telo s oblinama, dobila sam i izgled koji je bio više seksi i sofisticiran zbog mojih lekcija o šminkanju, veoma uske odeće i dugih, crvenih, valovitih pramenova umesto moje plave kose.

Kada je Kiti pomislila da sam spremna da rasturim, dala mi je malu ulogu sa suzama u očima i rekla da sam završila njenu školu za zabavljačice s najboljom ocenom iako sam bila jedina učenica i da sam, zbog toga, zaslušila i novo ime i novu priliku.

Tog dana sam sahranila Emili Kroford i postala Blanš Deluks, seksi crvenokosa.

Na papiru je njenim lepim rukopisom bilo napisano:

Klub Blubelz

Kazino Lagžuri – Strip Las Vegas, 8455

Potraži Elajdžu

Utorak u 4 popodne

Blubelz je bio jedan od vodećih klubova u Vegasu sa svakodnevnim predstavama koje su posećivali turisti iz celog sveta. Bio je smešten u Lagžuriju, hotelu s pet zvezdica i kazinu u samom centru Stripa. U pitanju je bio posao zabavljačice trećeg nivoa, tj. neka vrsta rezervne plesačice, ali čak i da nisam dobila priliku da pokažem sve svoje tehnike i talente u nekoj istaknutoj ulozi, Blubelz je ipak plaćao puno više od onog što sam dobijala na trenutnom poslu.

Kada sam došla u kazino trideset minuta ranije, ugledala sam najduži red koji sam ikad videla u svom životu. Stotine, možda čak i milioni, žena svih oblika i veličina stajale su u redu koji se protezao sve do iza bloka. Plavuše, crvenokose, smeđokose i crnokose žene – izbor je bio ogroman. Ali sve su imale i nešto zajedničko: uvežbani seksipil, duboki dekolte, urođenu antipatiju i visinu. U poređenju s mojom niskom pojavom, izgledale su poput džinova i imala sam utisak da ako bi bilo koja od njih poželela da me izgura i izbaci odavde, ne bi me čak ni primetili.

Duboko sam udahnula i otišla na kraj reda koji se uvijao poput puža, uvrtala pramen kose oko prsta i pokušavala da se skoncentrišem uprkos žamoru. Ovo mi je bio najteži deo: da blokiram sve oko sebe tako da mogu da se fokusiram i budem odlična na audiciji i da sve impresioniram. Uvek sam bila zvezda predstave i kad bih tražila tišinu, odmah bih je i dobila. Zatvorene oči su mi se navlažile suzama dok sam se sećala kako sam imala sopstvenu garderobu. Lepa vremena koja se nikada neće vratiti.

Polako sam udisala i izdisala i pokušavala da pronađem unutrašnju ravnotežu. Ako sam bilo šta naučila iz udaraca koje mi je život priredio, to je da sam bila sposobna da sve izdržim. Život je bio žilav, ali bila sam i ja.

Počela sam da se istežem osećajući da me neke plesačice prezirno gledaju. A onda mi je blagi metež zaokupio pažnju. Nekakva vrsta svite hodala je pored reda: dve elegantno obučene žene s nonšalantnim izrazom lica, a potpuno ćelav muškarac u cvetnoj košulji osmehivao se devojkama. S njima je bio momak, koji je izgledao kao da ima 18 godina, i stavljao je narukvice poput onih koje dobijate u VIP zonama u klubovima na ruke devojkama koje je birao najzgodniji muškarac kojeg sam ikad u životu videla.

Nosio je sivo odelo, sigurno krojeno po meri, kao vino crvenu svilenu kravatu i italijanske, kožne cipele. Tamna kosa bila je ošišana veoma uredno, a brada, koja je skrivala snažnu vilicu, davala mu je vragolast izgled. Očima je prelazio preko svake devojke od glave do pete veoma brzo kao ekspert koji je navikao da najlepše žene padaju ničice pred njim. Uz svaki korak bi pokazao na neku ženu, a zatim na drugu i dečko bi im stavljao narukvice. Bio je seksipilan, zavodljiv i iskusan muškarac.

Da sam bila od onih devojaka koje se klade, a nisam, kladila bih se u 10 dolara koje sam imala u torbi i svoje omiljene baletanke, koje nisam mogla da bacim iz čisto sentimentalnih razloga, da je ovaj čovek bio pravi igrač. Najopasnija vrsta u Vegasu.

Zabeležite ovo: kada naletite na igrača, bežite. Ničeg se ne plaše i ne oklevaju da dobiju ono što žele. Ne odustaju, a njima je izazov poput crvenog plašta pred bikom. Kada osvoje glavnu nagradu – Ding! Ding! Ding! Bilo da je u pitanju devojka ili novčići iz najbližeg slot aparata, samo se prebace na sledeći sto ili ženu bez osvrtanja za onim šta ostavljaju.

Trebalo je da poslušam sopstveni savet i da ne gledam u gospodina Seksipilnog, ali njegova senzualnost je bila tako prirodna i snažna da nisam mogla da se skoncentrišem ni na šta drugo osim na njega.

Žene oko mene su kokodakale kao u kokošinjcu, stenjale, cvilele, pretvarale se da se kikoću, a jedino što sam uspela da razaznam u svemu tome je kada je jedna od njih rekla Tajler, pa sam shvatila da se tako zove.

Mala grupa mi se približavala sve više i konačno je na mene spustio najekspresivniji pogled koji sam ikad videla.

O. Sveta. Majko. Božja.

Prešao je jezikom preko savršenih usana koje su izgledale mekano poput zrele breskve i pažljivo me je odmerio od glave do pete budeći istovremeno sva moja čula i ostavljajući me sa najsnažnijim osećajem samosvesnosti koji sam ikad osetila. Njegove oči su preletele po mom telu, preko mojih nogu, oblina na bokovima, tankog struka, koji je isticala pripijena haljina, grudi, koje su izgledale veće zbog pušap grudnjaka koji sam dobila od Kiti, mojih blago razdvojenih usana i, konačno, do mojih očiju. Kad su nam se pogledi sreli, osetila sam kao da se u meni zapalila vatra i gorela od požude, želje i još nečega za što nisam imala reči.

„I nju“, rekao je pokazujući bradom u mom pravcu ne skidajući pogled s mene. Dečko se nagnuo prema meni, ali ga je zaustavila jedna od žena u pratnji.

„Taj, vidiš li kolika je? Praktično je patuljak“, rekla je dižući nos. Potonula sam kao da su me udarili.

I dalje ne skidajući pogled s mene, muškarac, za koga sam ustanovila da se zove Tajler, rekao je toj ženi glasom od koga sam zadrhtala i zahvaljivala nebesima što reči nisu bile upućene meni:

„Ani, ja ovde biram kandidate. Zatim Elajdža. A ona nije patuljak. Ona je sićušna. Vrsta žene koja savršeno stane u ruke muškarcu.“ Osmehnuo se, a ja sam osetila kako mi obrazi crvene.

Igrač!! Reč je zasvetlela u mojoj glavi neonskim svetlom. Pokušala sam da održim pribranost i da ne dozvolim da njegove zavodljive reči utiču na mene.

Žena je odstupila i mladić je konačno stavio narukvicu na moju ruku. Ćelavi je pljesnuo rukama i rekao,

„Sve vi sa narukvicama, idite redom u crvenu sobu. Ostale mogu da idu. Hvala vam!“