Читать книгу Opklada Na Ljubav - Sophie Adams - Страница 6

Sedeo sam u fotelji u svojoj kancelariji i gledao metež u Vegasu kroz prozor koji se protezao od jednog kraja prostorije do drugog. U ovo vreme Sin Siti se tek pokretao, spreman da primi kockare, turiste i ljude iz svih sfera života na ulice i u svoja zdanja. Svetleće reklame će ubrzo da se uključe poput raznobojnih svetionika da namame sve koji su bili na ulicama željni da potroše sav novac u kazinima u gradu.

Oduvek mi se ovo dopada. Ja sam, zapravo, noćni čovek. Volim neonska svetla koja sijaju na tamnom nebu, svetlucanje slot aparata, zvuke smeha i kuckanja čaša dok se turisti i profesionalni igrači raspoređuju po stolovima za poker, ajnc i bakaru.

Odrastao sam u sred ovog meteža u Vegasu. Moj otac, poznati profesionalni igrač, provodio je dana za stolovima. Bili smo samo nas dvojica jer je moja majka, poznata zabavljačica u to vreme, pobegla s bogatim rančerom iz Teksasa i nikad se nije osvrnula. Tad sam imao samo pet godina i otac me je svuda vodio sa sobom. A to je uključivalo najveća kazina u gradu.

Naučio sam da brojim karte pre nego što sam do kraja znao da napišem svoje ime. S deset godina sam već bio legenda među velikim kockarima i igrao sam bolje od oca. Sa 17 godina sam ga izgubio. Umro je od ciroze jetre zbog silnog pića. Kad sam napunio 18, osvojio sam svoj prvi milion na jednom turniru u gradu.

Nedugo zatim sam kupio Rojal, moj prvi kazino i postao poslovan čovek. Tu sam naučio sve o svom novom biznisu. Slušajući očev savet da uvek budem sabran i da odgovorno investiram, postao sam uspešan i zgrtao novac - mnogo novca. Danas su kazina iz Vilijams grupacije - Rojal, Misteri i Lagžuri, moj ponos i dika, tri najveća kazina u celom Vegasu i bio sam mnogo ponosan na njih.

Život u Sin sitiju je, prirodno, imao dva poroka: kockanje i žene. Prvo je bilo deo mene. Odgojen sam da budem kockar i to ne samo za stolovima. Kladio bih se sam sa sobom na situacije u kojima sam se nalazio. Na stvari poput koliko dugo će mi trebati da postignem cilj koji sam sebi postavio, koliko vežbanja moje telo može da podnese, koliko će mi trebati da određenu ženu odvučem u krevet i koliko brzo će da mi dosadi... što me dovodi do drugog poroka.

Vidite, volim žene. Mnogo. Sve tipove: plavuše, brinete, visoke, niske, mršave, s oblinama. Uvek sam imao predivnu ženu pored sebe i generalno su obožavale tlo po kojem hodam i radile su sve da mi udovolje i u krevetu i van njega. Naravno da su moje devojke bile dobro nagrađene spektakularnim seksom i skupim poklonima. Požuda je tekla mojim venama, pomešana s krvlju i to je bio važan deo mene. Seks je bio suštinski deo mog života, jednako kao hrana i san. Bilo mi je žao što nisam mogao da nađem nekoga ko bi me zainteresovao duže vreme. Rekord s istom ženom mi je bio tri nedelje. Nakon toga bi se probudili moji lovački instinkti i počeo bih da njuškam za novim izazovima.

Jedna misao mi je zadavala iritantnu glavobolju. Barabela. Od same pomisli na to ime se stresem od straha. Zabavljačica u Lagžuriju, jednog dana mi je došla u kancelariju da mi pokaže da može da trese guzom dovoljno dobro da bude jedna od istaknutih zabavljačica. Jedna stvar je vodila ka drugoj i pomislio sam da je bolje da se ljulja na mom kolenu nego na bini.

Koja. Greška.

Za samo 12 dana je prelepa platinasta plavuša pronašla put u moj život i pre nego što sam dobio priliku da bacim kocku, ona se već preselila u moj stan. Možete li da verujete da je čak došlo do toga da ostavi pakovanje tampona u ormariću u kupatilu? Kad bih pokušao da razgovaram o tome, durila bi se, oči bi joj se ispunile suzama i vodili smo ljubav. Znam, znam, slab sam na lepe žene.

Barbarelin poslednji potez bio je kada se pojavila u zlatari u Lagžuriju i odabrala zaručnički prsten. Onaj koji sam ja trebao da joj dam i tako svoju slobodu predam ovoj ludoj manipulatorki. Naša veza se prekinula, a ona je izgubila mesto zabavljačice jer me je stalno pratila po kazinu, zvala me na mobilni i onda prekidala poziv i u suzama dolazila u moju sobu na zadnjem spratu Lagžurija.

Elajdža mi je zapretio da će mi odseći penis ako ikad više u krevet odvedem neku zabavljačicu, a on onda bude morao ponovo da prolazi kroz mučni proces audicije. A šta sam mogao da uradim kada su perje i svetlucavi bikiniji na Elajdžinim kokama, kako ih je on zvao, imali tako razoran efekat na mene?

„Tajleru?“, zazvonio je glas iza mene i okrenuo sam se i video Ani Klark, moju sekretaricu, kako ide preko sobe. Bila je u uskoj, crvenoj haljini tek toliko da bude senzualna, ali ne previše i na štiklama u istoj boji. Kosa boje meda padala je u loknama po njenim ramenima i blago je napućila usne kad me je ugledala kao što je to inače i radila. Znao sam da bi Ani rado proširila svoje usluge sekretarice u moj krevet, ali bila je udata za jednog od čuvara u Rojalu. Bio je visok skoro dva metra i telo mu je bilo tri puta veće od mog, a pošto sam ja voleo svoje zdravlje i želeo da ostanem živ, radio sam sve što sam mogao da je držim na distanci.

Stala je ispred mog stola i osmehnula se.

„Elajdža je upravo zvao. Kaže da se red otegao do iza kazina.“ Težinu je prebacila na jednu nogu i vrtela pramen kose oko prsta.

„Koji red?“, pitao sam zbunjeno.

„Audicija za zabavljačicu u Lagžuriju. Poput Barabele, još dve koke su odletele u drugi kazino“, objasnila je i nasmejala se. „Mogu da odaberem devojke za audiciju umesto tebe ako želiš.“

Šta? Je li poludela? Izbor devojaka za audiciju bio je jedan od najzabavnijih delova i to sam uvek ja radio.

„Ne, hvala.“ Ustao sam i obukao sako. „Držaću se tradicije. Vidi da li Elajdžina sekretarica može da organizuje odabrane devojke i da li joj je potrebna tvoja pomoć.“

Prešao sam preko sobe i krenuo prema recepciji gde je Ani radila s Meg, gospođom koja je imala skoro 50 godina i bila joj je asistent.

Dok je Ani otrčala do stola i obavila poziv, otišao sam do lifta i spustio se u prizemlje, a onda sam otišao na mesto odabira. Predvorje hotela bilo je prazno u to doba osim što bi se tu zatekao pokoji turista na putu prema izlazu u potrazi za avanturom u Vegasu. Predvorje je bilo ispunjenije noću kada bi gosti i gledaoci u klubu Blubelz jurnuli preko poda od italijanskog mermera.

Prošao sam pored kockarskih stolova, klimnuo glavom u znak pozdrava prema nekoliko zaposlenika u popodnevnoj smeni koji su se osmehnuli kad su me videli. Izvukao sam srećni novčić iz džepa na sakou jer je adrenalin zbog izazova počeo da kola mojim venama. Zastao sam na vratima i ugledao ogroman red zabavljačica koji se protezao po celoj prostoriji. Ogromna većina su bile visoke žene kruškolikog oblika tela i kladim se da bih dok pomažem Elajdži da pronađe novu koku, mogao i da izaberem svoju novu ljubavnicu. Neku koja ne bi bila izabrana za Lagžuri jer bi me, očigledno, Elajdža ubio.

Pogledao sam te lepe žene i osmehnuo se misleći da ima mnogo izbora za obe pozicije, ali mi je pokret u sredini reda zaokupio pažnju. Crvenokosa, mnogo niža od većine devojaka koje su tamo stajale, gledala je uokolo i izgledala iznenađeno zbog broja ljudi koji su čekali u redu. Od iznenađenja je širom otvorila oči i usta srcolikog oblika, crvene boje skoro iste poput njene kose koja joj je senzualno u pramenovima padala niz leđa, otišla je na kraj reda blago njišući kukovima s gracioznošću koja me je asocirala na balerinu uprkos oblinama. Bila je niska, ne viša od 1,60 m. Crvenokosa je spustila torbu na pod i, dok su ostale devojke glasno govorile, smejale se i međusobno šalile o tome koga će izabrati, počela je da se zagreva. Izgledala je veoma fokusirano. Njeni pokreti, koji su trebali da budu praktični i posluže da zagreje mišiće i pripremi se za audiciju, uzbudili su me na način koji dugo nisam osetio ili, da budem precizniji, koji nikad nisam osetio.

Nikad nisam imao sićušnu ljubavnicu poput nje i pitao sam se kako bi njeno telo izgledalo pored mog. Ova misao je razbudila divlji osećaj požude, ali više od toga, želju da negujem i zaštitim ovu lepu ženu ispred mene. Ovaj osećaj me je izbezumio i nastavio sam s izborom pre nego što odem do nje, podignem je i bacim preko ramena i uzmem na sred sobe poput pećinskog čoveka. „Polako, Vilijamse!“, rekao sam sebi. Želeo sam seks, ali nisam bio ludi perverznjak.

Kladio sam se da sam mogao da ignorišem crvenokosu i prošao pored nje bez gledanja u njenom pravcu - bio sam siguran da se pogled ispod oka ne računa. Bilo mi je malo vruće i bio sam zabrinut, otišao sam do Elajdže koji me je čekao pored Pegi, njegove sekretarice i Brajana, pripravnika kojeg je uzeo pod svoje okrilje od kad ga je našao kako luta iza kazina i traži hranu i mesto da prespava. Tako je živeo od kad je ostao bez roditelja i od kad više nije mogao ni u jedno prihvatilište jer je pre dva meseca napunio 18 godina.

„Taj“, rekao je Elajdža dok mi je stiskao ruku i cerio se. „Spreman za izbor devojaka?“

Ovi izbori devojaka za kazino Vilijams postali su legendarni u gradu. Ovaj izbor je bio deo prirodnog šarma naših spektakala i stvarao je još i više očekivanja kod devojaka. Međusobno su se takmičile i uradile bi sve da budu odabrane, čak i kada ne bi bile odabrane za jednu od glavnih zabavljačica.

„Naravno“, rekao sam i kada sam ga pozdravio, vratio sam srećni novčić u džep. Onda sam čuo zveckanje potpetica o pod. Kad sam se okrenuo, video sam Ani kako ide prema nama s beležnicom u ruci. „Da počnemo?“

Počeli smo da pregledamo red. Izbor zabavljačica za kazino Vilijams bio je rezultat lepote, harizme, senzualnosti i, naravno, sreće. Dok smo polako hodali pored kandidatkinja, pokazivao sam one koje bi mi na bilo koji način zaokupile pažnju. Odabrane devojke su dobijale narukvicu i odlazile u klub. Proces je bio potpuno nasumičan i bez bilo kakvih osnovnih zahteva osim da budu u skladu sa zahtevima mog ukusa.

Povremeno bi mi Elajdža nešto šapnuo o nekoj devojci koju sam ja propustio, ali koja je njemu zapala za oko. Njegovo mišljenje je bilo veoma važno jer je imao dobro oko za tehniku.

Hodali smo pored celog reda lepih žena koje su se trudile da stoje u seksi pozama, puće namazane usne i isturaju grudi da pokažu svoje atribute što je bolje moguće.

Obično bih pokazao dve ili tri, možda čak i četiri žene koje bi mi plesale ne nekom drugom mestu. Naravno ne u isto vreme jer sam davno otkrio da zabavljačice ne vole da dele. Ali do sada, uprkos tome što sam pronašao nekoliko koje su bile moj tip, i ne da sam bio izbirljiv, nisam osetio taj lovački instinkt. „Šta se dešava?“

Došli smo do zadnjeg dela reda i oči su mi odmah pale na poslednju plesačicu. Crvenokosu. Mali problem koji će sigurno da se pretvori u veliku glavobolju. Bilo bi pogrešno da je izaberem na svim nivoima tako da nisam trebao ni da pomišljam na to.

„Nije dovoljno visoka“, mislio sam u sebi.

„Može to da nadomesti ako bude dobro plesala“, rekla je moja umirujuća strana.

„Nije dovoljno fizički snažna da bi dobro plesala“, sporio sam.

„Njena lepota nadoknađuje sve ostalo“, dobio sam odgovor.

„Ima još puno lepih žena“, rekao sam dok mi je pogled pao na nju diveći se svakoj oblini njenog tela.

„Nijedna nije ovako seksi kao ona.“ „Nijedna druga ne budi ovu razuzdanu požudu u tebi“, mrmljala je moja podsvest dok sam pokazivao na neku plavušu uprkos tome što je Elajdža izgledao nezadovoljno.

Izvadio sam srećni novčić iz džepa. Glava – izabraću je. Pismo – ispada.

Pogledi su nam se sreli i skoro sam mogao da osetim kako vazduh vibrira između nas pun požude, želje i još nečeg što nisam mogao da objasnim. Pogledao sam na novčić u mojoj ruci.

„I nju“, rekao sam pokazujući bradom na la belle petite ne skidajući pogled s nje.

Odjednom je Ani protestovala prvi put dovodeći u pitanje moju naredbu.

„Taj, vidiš li kolika je? Praktično je patuljak.“

Ne skidajući pogled s crvenokose, postavio sam Ani na mesto. Ubrzo ću morati da porazgovaram s njom.

„Ani, ja ovde biram kandidate. Zatim Elajdža. A ona nije patuljak. Ona je sićušna. Vrsta žene koja savršeno stane u ruke muškarcu.“ Osmehnuo sam se, a la belle petite kao da se zacrvenela.

Sad sam osećao kako uzbuđenje lova kola mojim venama. Kad je Elajdža pljesnuo rukama i predao naređenja odabranim kandidatkinjama, kladio sam se da će ta devojka da bude u mom krevetu iste te noći. I nećemo spavati.