Читать книгу На дан. Шаљива истина - СтаВл Зосимов Премудрословски - Страница 2

Након што сам својој мајци написао: «Дођи господару, здраво мама!», Кренуо сам према свом гладном студијском дому и помислио:

– Каква је разлика између Руса и Американаца и Европљана?

– И чињеницом да они живе и размишљају логично, ми смо апстрактни. – Одговорила сам себи и кренула даље. Хтео сам пити – застрашујуће и залогај. Ја идем, па идем уличицом у даљину бетонске ограде неког индустријског предузећа. Видим да постаје мрак. Чујем да с друге стране ограде неко прави тихи, али продорни, не успевајући да звижди. Одговорио сам исто. Видим да врећа кромпира лети са нечега на другој страни ограде, напуњених нечим на мени. Одскочио сам, а торба је додирнула одлазак пса непознате пасмине, остављен недуго пре мене. Пришао сам му, знатижељно га прегледао и, не сумњајући ни о чему размишљајући, одвезао сам га, и ту …, тамо?! Тамо су му биле препуне, чак и пресоване кобасице. Не размишљајући ни о чему, извадио сам је, зграбио врећицу за Адамову јабуку и бацивши је на рамена, убрзао сам Ферраријевом брзином према свом хостелу, прождирао ту незаборавну штап за кобасице.

Одмах сам хтео да студирам и живим.

Шта се тада десило?! Кузиа. Лее: он је звиждук, он је бацач врећа кромпира, такође је родом из Сиктивкара, дошао је код свог пријатеља и саучесника: родом из клисуре Алдирбагуи, фарме «Дај ми да једем», чију сам улогу играо у заточеништву и не говори руски.

– Где је торба? – упита Кузиа.

– И бацио си је? – Хебрејски друг је одговорио на питање.

– И звиждали сте?

– А ти..??

Тада долази нијема битка. Али искрено, кобасица је била горко танка и укусна…

П.С.: Продавали смо породицу подне торбе и преплавили су их море промуклости и глупости… Сједница је добила прасак…