Читать книгу Ligera vuela la sombra - Radmila Lazić - Страница 17

Као старост као шапат шушти суштином као код Квеведа

[или Шеведа или Камоеша

и звучи као мој. Тако кад одлазим из родног краја

Не пустим сузу коју она уместо мене пусти а можда

[и не, јер

Она је управо предвидљиво а и непредвидљиво оно моје ја

које пред поноћ цвили без обола и без наде, животно

[а мртво…

И као шапат шушти суштином као код Квеведа или Шеведа

[или Камоеша

И одиста- лепо људима кажем:

Шта ће ти још Алваро кад те овде већ данима Рикардо

Реиш мучи?

Шта ће ти и Каирос кад Фернандо у граду прави збрку?

Понекад ми се учини, када дођем а она усни, да

[не треба ја да заспим

Понекад када спавам, она ослушкује дисање своје

[у мени

Она је моје боље ја, а ја њена невесела, непослушна сестра

Изронићу ускоро из њеног тамног оклопа

[Озириса . А знамо да

Она чисти речи које ја таложим па затим спајам;

у дјечјој читанци- тешко ће нас ставити на различита

[места јер

увек их преваримо, баш увек:када читају

моје преведене књиге,преведена белетристика садржи њен

[Глас,

док па сада она

умекшава и шушка мојим, укњигама које она преводи…

Мене зову Мина,

А њу Нина-

А понекад се удвостручи

Та особа, јако фина…