Читать книгу Преживљавање Шизофреније - Richard Carlson, Richard Carlson - Страница 11

У грудима ми је зазвонило кад сам се нагнуо и посегнуо за руксаком извлачећи стаклену теглу од кикирики путера. Док сам је постављао на свој сто, Стиви - који је седео поред мене – се насмејао.

„Ухватио сам их из канализације“, објаснио сам, „Џини је помогао.“

Три жохара врзмала су се међу тракама картона и комадићима хлеба у тегли.

„Држи их подаље.“ Џенифер, чији сто је био одмах иза Стивовог, се тргнула. На звук њеног гласа, господин Пекни је погледао и његове очи су погледале теглу.

„Немој да пушташ ван своје жохаре“, рекао је са осмехом, а онда се засмејао.

„Нећу“, обећао сам. Сто господина Пекнија је био одмах до мог, па сам подигао теглу и упитао: „Зар не желите да их погледате?“

„О, не.“ Насмејао се. „Неки родитељи својој деци дају маче или куче, али Ричардови више воле жохаре.“ Насмејао се на властиту шалу, а затим одшетао испред разреда.

„Џини и ја смо ухватили жохаре утерујући их у теглу комадом картона. Уклонили смо поклопац канализације на улици у нашем суседству“, објаснио сам Стивију. „Жохари су били одмах ту са стране шахта.“

Зазвонило је. Док је господин Пекни почео прозивање, Џејсон је устао са свог седишта, дохватио теглу и понео је према свом столу на крају учионице. Сво време сам га посматрао, надајући се да је неће случајно поломити.

„Врати му жохаре“, наредио је господин Пекни. Џејсон је вратио теглу а ја сам се насмешио, осећајући како ми се стомак трза од радости.