Читать книгу Преживљавање Шизофреније - Richard Carlson, Richard Carlson - Страница 13

На мојој првој години из енглеског, морао сам да напишем писмо лику супруге из приче коју смо прочитали, чији муж је извршио самоубиство. Наставница је рекла да је мој рад „хладан“, а ја сам био збуњен. Касније сам дао рад оцу да га прочита, и он га такође није похвалио. Био сам још више збуњен. Нисам био способан да нормално комуницирам са људима.

Госпођа Гетнер је прозивала сваког студента на подијум да узме свој рад. Кад је прозвала моје име, устао сам с места и отишао до ње. Док ми је давала писмо, рекла је: „Твој је веома хладан.“

Узео сам папир гледајући у оцену добар, осећајући постиђеност пред разредом. Обрве су ми се набрале док сам се враћао на своје место. Зашто је мој рад хладан? Шта је требало да урадим другачије?

Код куће, одлучио сам да га родитељи прочитају.

Тата се смејао. „Хладан је, као што је наставница рекла.“

Мама није имала коментар.

Зграбио сам писмо и отишао у своју собу да га оставим.

И даље сам био збуњен. Нисам могао да схватим зашто је оно што сам написао било хладно. Изнервиран, одложио сам писмо и уместо да размишљам о томе шта сам погрешно урадио, једноставно сам заборавио на њега.