Читать книгу Преживљавање Шизофреније - Richard Carlson, Richard Carlson - Страница 6

Сећам се да су ме први пут признали због мог писања када сам био у другом разреду, када сам победио на такмичењу под називом Зашто је мој учитељ моја симпатија. Победници су морали да ручају са својим учитељем у ресторану и да им се слике објаве у локалним новинама. Чак ме је једна радио станица интервјуисала. Схватио сам да вероватно личим на баку Карлсон, јер је она волела да пише поезију.

Био сам у другом разреду госпође Дејли баш пред одлазак на ручак када је то објављено преко разгласа.

„Одлучен је победник такмичења Зашто је мој учитељ моја симпатија. Хвала свима који су учествовали. Одабрана су два победника, један из другог разреда а један из трећег“, женски спикер је рекао.

Пажљиво сам слушао. Стомак је почео да ме мучи и осетио сам трнце у грудима.

Спикерка је прво рекла име победника из трећег разреда. Нисам препознао име. Затим је рекла: „Победник из другог разреда је Ричард Карлсон из разреда госпође Дејли. Честитамо обојици. Победници и њихови учитељи ће ручати у ресторану Мекдоналд. Хвала.“

Скакао сам горе доле за својим столом док ми је у грудима пулсирало интензивно разарајуће осећање среће.

„Честитам, Ричарде“, узвикнула је госпође Дејли, „и хвала ти!“ Упутила ми је сијајући осмех.

„Победио сам“, рекао сам Тонију, који је седео поред мене. „Победио сам.“

„Фолираш се“, рекао је, а затим је разред отишао у мензу.

Сво време током ручка, осећао сам велику радост изнутра. Једног дана, бићу светски познати писац, помислио сам, и био сам поносан.