Читать книгу Izabranik. Borba duhova - Miki Lazović - Страница 16

Toga sam dana čuvao stoku. Kod đeda je došao njegov prijatelj. Seli su pred kućom da bi se ispričali. Baba je iznela flašu sa rakijom i dve čašice. Na stolu je bila sveska u kojoj je đedo zapisivao meleme. Uz priču su se dotakli i te teme pa mu se đedo pohvalio kako je napravio melem protiv svih kožnih oboljenja. Pokazao mu je svesku, rekao da se on zanima čitajući dok đedo ode do klozeta. U to vreme nije bilo kupatila a poljski nužnici su se pravili što dalje od kuće da se preko leta ne bi osećao smrad. Tada moj đedo nije pisao recepte sa šiframa. Njegov drug je iskoristio priliku i prepisao recept. Baba je prinosila kafu a on je ustao i pošao objasnivši joj da se setio da ima nekog drugog hitnog posla i da se zbog toga žuri. ‘Doj ću drugi put, Stano, pa ćemo popit kavu a ti mi puno pozdravi Gaca.’

Kada se đedo vratio, njegov drug nije bio tu. Rekao je babi da oseća neku uznemirenost zbog njegovog odlaska, ali nije znao šta je to. Bio je svestan da nešto nije u redu. Uz put su Milorada, koji se vraćao od đeda, sreli Marinko i Milovan. Nije imao strpljenja, nego je uz put još jedanput pročitao recept koji je na brzinu prepisao. Prošlo je par meseci kada je đedo čuo da je Milorad patentirao njegov melem. Tada sam prvi put video mog đeda da se naljutio. Tada mu je sve bilo jasno. Shvatio je što je onog dana Milorad pobegao i zbog čega je on osećao uznemirenost. Osećao je stari lisac, ako ostane, da će đedo saznati za njegovu prevaru i da će ga obrukati. Tada sam ja njega umirivao govoreći mu da ga javno ne optuži da sebi ne bi stvorio neprijatelja.

‘On je svestan da je onoga dana kada mi je ukrao recept postao moj neprijatelj. Ovde je on mene povredio i ja moram da se branim. Ovo sine nije isti slučaj kao tvoj. Vinovnici tvog događaja su osobe sa kojima ti tog trenutka nisi ima ništa zajedničko. Hteo si da svedočiš protiv čoveka koji bi mogao tebe da napadne da si ti to delo počinio. Tada si napravijo najbolji potez. Natera si ga da trostruko vrati za greh koji je počinio. A kako ću ja ovde da zahtevam od Milorada da mi vrati tri recepta kada se on nikada u životu nije bavio travama i nikada nije sastavio ni jedan recept. Učiniću sine nešto slično onome što si ti uradio: nateraću ga sa svojom svešću da sve prizna.’

Tako je i uradio. Sveti Nikola. Crkva puna ljudi. Svako doneo da mu pop preseče kolač i osvešta žito. Svi čekaju da dođu na red, da kažu imena živih da bi ih pop pomenuo, da bi uputio molbu da ih Bog sačuva i blagoslovi. I Milorad je bio u redu kada smo ja i đedo ušli. Odmah smo ga videli a on nas nije jer smo bili iza njega. Dolazio je na red pred popom kada je đedo neprimetno od drugih ali ne i od mene, usmerio ruke ka njemu. Primetio sam da se stresao kao da mu je dunuo hladan planinski vetar niz kičmu.

‘Oče, grešan sam’– počeo je da priča dok su svi ostali u redu iza njega zanemeli. I pop je stao sa rezanjem kolača.

‘Da, da oče. Mnogo sam grešan. Iznevjerio sam čoeka koji mi je bio pravi prijatelj. Na prevaru sam od njega uzeo nešto i od toga sada imam materijalnu dobit.Iako nas do tada nije video, okrenuo se i pokazao na mog đeda. ’Tog čoeka svi znate, on se nalazi ovđe sa nama.’

Svi su se okrenuli i pogledali u našem pravcu a đedo je usporenim korakom krenuo ka njima. Stavio je kolač na sto, onda je popu poljubio ruku pa se okrenuo ka Miloradu zagrlivši ga. Njemu su suze potekle niz lice.

‘Milorade, dragi moj Milorade. Prijateljstvo se stiče cijeloga života a može se nehotice izgubiti za par sekundi. Ne prijatelju, nijesi se sa mnom ogriješio. Učinio si stvar za dobro cijelog čovečanstva a i mene si mnogo čemu naučio. Ovoga puta ja tebi zahvaljujem za dobru lekciju i neka ti je Bogom prosto za to što ti misliš da je grijeh.’Odvojio se od njega, uzeo torbu u kojoj je bio kolač i opet došao kod mene da zajedno sačekamo svoj red.

‘Oprosti Bože i pomiluj raba svojega’—posle tišine koja je nastala popove rreči su odjeknule ispod crkvenog svoda. I nama je pop presekao kolač pa smo izašli pred crkvu. Pred crkvom su se mnogi pozdravili sa nama sa znatiželjom da saznaju šta se to desilo. Đedo nikom ništa nije objašnjavao nego je samo komentarisao:’A ništa, vjerujte ništa važno.’

Kada smo se malo izdvojili iz naroda, dok smo kretali kući, upitah ga: Đedo, mislio sam da ćeš ga više kazniti i prosto me je začudilo za šta si se ti njemu zahvaljivao?

‘Mogu li sine uzeti Božiju ulogu u svoje ruke i kažnjavati onog ko šta zgreši? Ako bi ubijali sve one koji zgreše, onda na svetu ne bi ostalo ljuđi. U molitvi Božijoj postoje reči: Oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim – pa kako se mogu pomoliti Bogu i od njega zahtevati da mi bilo šta pomogne ili oprosti svesni ili nesvjesni greh ako ja mom prijatelju nisam oprostio greh koji mi je počinio? Oprosti i biće ti oprošteno. Pomozi, Bog će tebi pomoći. A ono što sam mu se zahvalio, imao sam potpuno pravo. Ovo što je on uradio je sitnica u poređenju sa onim šta je mogao neko drugi da mi uradi. On je prepisao jedan recept, patentirajući ga. Zamisli da je došao neko drugi a da sam ja bio u klozetu, a znaš kada sam tamo da kod mene prestaju sve moći koje posedujem. Ne bih ništa osetio a ta bi osoba, zavirivši u sveske, videla da tamo postoje izvanredni recepti, umesto da prepiše jedan recept, ukrala sveske i sav moj celovečni trud bi pao u propast. Manje je važno za recepte koliko bi zlo bilo ako bi kod pogrešne osobe otišle tajne i znanja koja se odnose na cilj razvijanja mozga. Vidiš da si se ti mučio sedam godina da postigneš cilj i sada sve to da nam neko upropasti! Zato ću napraviti tri sveske u kojima ću zapisati sve tajne ali u šiframa i bilo ko da pokuša da ih dešifruje neće mu poći za rukom. Ako otvori sveske i pokuša nešto da pročita, neće mu uspeti, biće mu nezanimljivo pa će odustati. Neće uvek isti brojevi označavati istu travu nego će se preklapati kao lanac DNK i na taj način će stvarati ogromnu pometnju a istovremeno biti veoma lako rešivo. Ako bi neko uzeo samo jednu svesku, onda se ništa ne bi moglo iskoristiti ni iz nje ni iz ostale dve, jer rekoh da će biti povezane kao lanac DNK. Zato ću, sine, ja sada raditi, prepisivati u formulama i postići cilj kao što si ga ti postigao a mnoge stvari koje ne budem uspeo da završim, to ćeš ti nastaviti. Sve će ove tajne đedo staviti u tvoje ruke a kada dođe vreme ti ćeš ih preneti dalje.’

Mnogo se pričalo o đedovom podvigu koji je napravio toga dana u crkvi. Svi su govorili da je oprostio zlo delo koje mu je prijatelj počinio a da o tome nikom nije hteo da kaže ni reči. Stara izreka kaže da ono što prođe preko dvadeset četiri zuba znaju dvadeset četiri druga. A ako saznaju dvadeset četiri druga, tu će se od usta do usta izmeniti verzija i od slamke će se napraviti balvan. Zato je najbolje da se o onom što je oprošteno više ne raspravlja. Kažu da svako čudo traje tri dana, tako da su i ova dešavanja veoma brzo zaboravljena.

Opet je kolosek života zauzeo svoj pravac i život je tekao sa određenim usponima a ponekad i sa malim padovima. Sada moje vežbe nisu bile tako naporne ali sam ih morao upražnjavati celoga života. Neosetno su prolazili dani, nedelje, meseci. Počeo zimski raspust.