Читать книгу Izabranik. Borba duhova - Miki Lazović - Страница 2

Kažu da postoji priča da je jednog od svojih najvernijih anđela Bog izbacio iz raja kada je on pokušao da mu preotme presto. Prozvao ga je đavolom i bacio u paklenu tamu. Bog je nastavio da pomaže svom narodu na Zemlji i narod se širio na sve strane. Davao im je svega u izobilju. Neki su imali ovo, a neki drugi ono i međusobno menjali, tako da nikom ništa nije nedostajalo.

Videvši koliko Bog voli svoj narod, a koliko je on sklon grehu, đavo jednoga dana pođe da ih obiđe. Preobrati se u čoveka kojem svi džepovi i nekoliko kesa behu puni nekih kovanica koje on prethodnu noć načini u svom paklenom carstvu. Tada se umeša među narod na pijaci i poče se mešati prilikom svake pogodbe. S obzirom da ga niko nije poznavao, mnogi ga upitaše ko je, a on im odgovaraše da je izaslanik Božiji i da im Bog šalje ove kovanice sa kojima će od sada trgovati. Manje kovanice vrede manje a veće više. Tako će se ljudi od sada pogađati. Za neku vredniju stvar će davati više kovanica, dok će za prostiju stvar davati manje kovanica ili novca. Ne može se krava dati za jedan džak krompira ili svinja za kokošku. Ako se na primer svinja zakolje, nju će cela porodica jesti bar deset dana, dok kokoška neće biti dovoljna ni za jedan ručak. To se narodu svidelo i narod sa oduševljenjem prihvati ovu ponudu. Đavo ih poređa i svima razdeli kovanice. Održa im još jedan govor kojim svi behu oduševljeni:

„Svi ste dobili istu količinu novca i svi možete kupiti šta želite. Na vama je da taj novac što više uvećate, jer kada ga imate mnogo, vi ćete imati sve što poželite. Ko bude imao mnogo novca, taj će pored uživanja na Zemlji, moći da kupi još udobniji život na nebu. Narode, sve sam vam rekao, neka vam je sa srećom i ja vas sada napuštam.“

Svi su imali nešto da kažu, da pitaju, svako držeći svoje sledovanje novca, dok se đavo neprimetno udaljavao. Došao je do žbuna gde se preobratio u čoveka i tu, ne obraćajući pažnju, dok se ponovo preobraćao u đavola, izgovorio rečenice koje je čobanin, koji je u međuvremenu tu doterao stado, ležeći u hladu, čuo:

„Narode Božiji, znajući koliko vas Bog voli, a nemoćan da se njemu osvetim, reših da preko vas to uradim. Posejah seme mržnje i zla među vama i znam da ćete to seme od sada samo uvećavati, da ćete zbog njega varati, ubijati i sve za njega prodati. Zbog njega ćete sve, pa i sopstvenu dušu izgubiti. Zbog njega ćete padati u greh zbog kojeg će vas Bog kod mene u paklenu tamu poslati. Tako ću se, umesto Bogu, svetiti narodu Božijem. Proći će mnogo vremena dok moje seme zla u potpunosti zavlada svetom, a tada, kada deca budu spremna da prodaju roditelje ili roditelji decu da bi imali više novca ili moga semena zla, tada će doći carstvo moje i tada ću ja biti apsolutni gospodar sveta i cele vasione. Tada ćeš, narode, prodati za moje seme zla i Boga koji te stvorio.“

Posle tih reči đavo napusti Zemlju, a prestrašeni čobanin, videvši da je čudna pojava nestala, potrča u narod iz sveg glasa vičući. Narod se okupi oko njega i sasluša sve šta im on ispriča. Svi pođoše na mesto koje im on pokaza, ali osim nekoliko kovanica ne nađoše ništa drugo. Te kovanice dadoše njemu da i on nešto ima i niko ne poverova njegovim rečima.

Jedino Bog, videvši da njegov narod kreće putem kojim on ne željaše, uze pero i pergament i poče pisati Knjigu spasenja o čoveku koji će se zvati Izabranik. Jedino će njemu biti pristupne tajne tih zapisa do trenutka njegovog nastupa i spasenja čovečanstva od zla i propasti koje ga očekuje. Dugo je Gospod razmišljao, a onda odluči da među narod svoj, koji je stvorio po svojoj volji, prvo pošalje Sina svog, da on ukaže narodu na grehe koje počiniše, da ih natera da se povuku sa staze koja vodi ka propasti i paklu. Stvori proroke među njima koji im ukazivaše na put carstva Božijeg, na njegovog Sina kojeg će poslati da ih izleči od svih bolesti i da od naroda preuzme breme greha na svoja pleća, tako da se oni, oslobođeni od svega, opet posvete njemu i da više ne greše. Oni grešiše a on ih mnogo puta opominjaše.

Tada posla Sina svog. On rukama svojim izleči mnoge koji behu bolesni od neizlečivih bolesti. Pokaza silu i slavu Božiju da se mnogi diviše i mnogi se učvrstiše u verovanju svom. Njegov dolazak mnogima otvori oči i oni se istinski okrenuše Bogu, verujući u svaku reč koju on izgovori. Beše i onih koji mu ne verovahu. Predstavnici vlasti i crkveni poglavari ne verujući da je on Božiji sin a videvši da narod sve više ide za njim, plašeći se da će izgubiti svoje pozicije, nađoše tri lažna svedoka i njega okriviše za bogohuljenje. Osudiše ga i razapeše na krst. Gospod tada reče da se i na ovaj način ostvariše reči njegove koje izreče preko proroka. Velikodostojnici mišljahu da su ga ubili, ali treći dan na krilima anđela Gospod uze njegovo telo, odnese ga u carstvo svoje i postavi ga sa svoje desne strane, a njegov duh ostade na Zemlji da se pokaže njegovim učenicima i mnogim vernicima koji poslušaše reči njegove. Posle četrdeset jedan dan i njegov duh se smiri u carstvu Oca njegovog.

Gospod tada donese odluku da pustiti narod svoj da ispašta grehe narednih hiljadu godina zbog dela koja počiniše Sinu njegovom. Tek će tada u svet pustiti prvog Izabranika kojem će dati moći da rukama pomaže narodu, kao što je i njegov Sin radio. Pokazaće mu i način na koji će steći i mnoge druge moći: moć hipnoze, teleportacije ljudi i stvari do određenog mesta, moć govora iz stomaka a da se usne ne otvaraju, moć razvijanja i osetljivosti auričnog polja, moć čitanja tuđih misli i komandovanja tuđoj svesti, moć izdvajanja duha iz tela i sa njim za devet minuta tri puta obići kuglu zemaljsku, kao i moći razvijanja i pojačanja funkcije ljudskog mozga. Nikako, po cenu sopstvenog i života cele porodice, ne sme nikome o ovome pričati, niti te moći upotrebiti da bi došao do nekog materijalnog dobitka. Sve što mu pokaže i čemu ga nauči, on će sledećem Izabraniku morati da pokaže i da ga nauči. Tako će se to znanje, u najvećoj tajnosti, prenositi sa kolena na koleno ili sa Izabranika na Izabranika. Duh prethodnog Izabranika će biti u duhovnoj vezi sa budućim Izabranikom sve dok on sve vežbe i svo znanje ne preda sledećem Izabraniku. Tako da će Izabranik, pored svih moći koje će steći, uvek imati duh prethodnog Izabranika koji će ga štititi i pomagati mu u svemu u čemu on ne mogne naći rešenje.

Onda se Bog doseti da će jednog takvog čoveka mnogo brzo zapaziti drugi ljudi i da će iz ljubomore poželeti da ga unište kao i njegovog Sina, pa odluči da dopusti mnogima da u rukama dobiju njegovu energiju i da sa njom pomažu narodu, da bi na taj način zavarao trag pravog Izabranika. Zato je i sada, dve hiljade godina kasnije, narod u nedoumici ko je pravi i ko zaista pomaže a ko je samo kopija pravog. Tako je i u Bibliji zapisano, da će se pojaviti mnogi, ali da će samo jedan biti pravi. Tada će se Gospod, kada njegov sluga koji je pokušao da ga svrgne sa prestola, prigrabi vlast i postane apsolutni gospodar neba i zemlje, sa moćima svog Izabranika, suprotstaviti sili zla i opet čovečanstvo okrenuti na pravu stranu.

Do tada, Izabranik mora ostati sakriven u masi njemu sličnih i nikom ne sme govoriti o tajnama Božijim.