Читать книгу Sofija i Kasije - Anna Canić - Страница 25
I. IBIS REDIBIS…
XV
Оглавление«Pretorijanci. Nije dobar znak.»
Otvorih oči. Ispred kapije Villa Claudiana su stajala desetorica gardista, obučenih u crveno i crno, i do zuba naoruženih.
«Bolje da sam te odveo na Eskvilin.» Reče mi Kasije, silazeći sa konja. «Ostani ovde, dok ne saznam šta je bilo.»
Zanemevši od prizora, izustih nešto nerazgovetno.
Kasije priđe sedom oficiru, zvanom Kvadrigarije, i pozdravi se s njim.
«Tu smo po nalogu Tiberija,» Odvrati gardista. «Julija Agripina je optužena za ubistvo prestolonaslednika – zajedno sa sinovima.»
U očima mi je potamnelo. Često sam čula majku, kako krivi Cezara za smrt Germanika, prizivajući bogove da kazne sinoubicu, ali za tako nedostojnu osvetu ta žena nije bila sposobna. Princ Kastor, nasuprot svom ocu, nije delovao oholo, iuvek trudio se da izgradi dobre odnose sa našom porodicom.
Kroz rastrgane misli počuh, kako Kasije pominja Sejana.
«Naš prefekt samo izvršava volju cara.» Snuždeno progovori drugi gardista.
«Ko je sproveo istragu?» Pitao je Hereja. «Da li ima dokaza?»
Pretorijanci ćutaše, a Kvadrigarije uperi krivi prst u amblem sa prikazom škorpije – simbolom bezrazložnog ubistva.
«I balavac je uhapšen?» Uzdahnu tribun, misleći na Gaja.
«Nije.» Odgovori gardista. «Samo dvojica starijih.»
Dakle, Gaj nije. Polagano, vratih dah. Kasije okrenu se prema meni.
«Druzila!» Zapanji se. «Ti si bela kao platno!»
«Vodi me kući.» Prošaputah, spremna da se srušim.
Tribun me podignu, i dade čuvarima znak da nas propuste.
«Otvori kapiju!» Naredi janitoru Kvadrigarije. «Stigla je princeza.»
U susret su mi istrčale uplašene Armida i Suzana.
«O hvala bogovima! Domina živa i zdrava!»
«Javite baki da sam… da smo…» Probrbljah, uhvativši Suzanu za ruku.
«Gospa Antonija je loše,» Reče ona zabrinuto. «Kada su uhapsili prinčeve i gospu Agripinu, ona je otposlala malu Livilu kod verenika, pa se zaključala u svojim odajama.»
«Gde je Kaligula?» Upitah nemirno.
«Nema ga, domina.» Odvrati Jevrejka. «U ovoj gužvi nismo mogle da ga pratimo. Bojim se da je otišao da traži tebe.»
Potražih pogledom Armidu, ali je ona samo slegala ramenima.
Uhvatih se za čelo. Dadilje počeše da se nerviraju i guraju, a Kasije, noseći me, zakorači ka peristilu90.
«Gde je princezina odaja?» Podviknu on ženama, a onda tiho obrati se meni. «Ko bi ga znao, gde je sad tvoj brat, i koju glupost napravi.»
«Gaj nije otac.» Klimnuh glavom levo-desno. «On ne pravi gluposti. Čak ni zbog mene.»
U hodniku smo sreli uspaničenog Klaudija.
«Druzila, šta se de-de-dešava?» Stric često mucao dok se nervirao. «Prvo odvedoše t-t-tvoju majku, a onda ti se po-po-pojavljaš i dovodiš Her…»
«Salve i ti, Klaudije.» Prekinu ga Hereja, nogom otvorivši vrata. «Liči mi da Sejan želi presto, i zato huška protiv nas Tiberija.»
«Rekao si nas ili mi se u-u-učinilo?» Klaudije, oklevajući, uđe za njim.
«Danas sam verio tvoju bratanicu – na Kozjem jezeru.» Iskreno odgovori tribun, «Ali ne brini, nisam ti došao u posetu. Samo da se ubedim da je ona dobro. Ostalo uradiće one dve kokoške.»
Suzana ćutke rastrebi moj krevet, a Armida napravi zlobnu grimasu.
«Kako to – ve-ve-veridbu?» Razrogači stric oči.
«Samo ti odmaraj.» Reče mi Kasije, ignorišući retoričko pitanje. «Idem odmah da tražim Gaja.»
Osećala sam se kao da me pregazila dvokolica.
«Zar i K-k-kaligula ne-nestade?» Usplahiri se očev brat. «O majko! Svi smo gotovi!»
«Nemoj da kukaš kao neka baba, idemo odavde!» Povuče ga Kasije za togu.
«Ova žena, A-a-antonija,» Zastenja stric iz hodnika. «Zaključala se u s-sobu i ne pušta nikog, čak ni mene!»
«Dosadio si joj.»
«Senke mi o-o-očeve, sam ozbiljan! Ako ni moja mati ne zna šta da radimo, gotovi smo!»
Okrenuh se do zida i nabacih jorgan preko glave. Umor nadvlada moj strah.
«Kasije naćiće Kaligulu…» Kroz san pomislih. «Baka pričaće sa Cezarom… Dovoljno smo već pretrpeli… Ovaj Iksionov točak91 mora da se zaustavi…»
90
(ovde) Intimni deo rimske kuće.
91
Sinonim za najveću paklenu kaznu, poreklom iz grčke mitologii.
