Читать книгу Sofija i Kasije - Anna Canić - Страница 31

Liciniju je bilo drago da nas opet vidi.

«Nadam se, ovo putovanje neće biti naporno za tebe, Visosti.» Obrati mi se, ponosno gledajući mornare kako podižu bela jedra na velikoj galiji.

«Preživeću.» Nasmeših se. «Porasla sam, okrepila, i, kako kažu moje sestre, čak i se ugojila.»

«Kibela», Avgustova kvinkvirema108.» Licinije se uhvati za krmilo. «U celom Carstvu ne postoji bolji brod.»

«Napredovao si, kapetane.» Potapša ga Kasije po leđima.

«Te godine Tiberije je bio velikodušan.» Dobaci jedan mornar.

«Kao i ove.» Procedi kroz zube Gaj, od ranog jutra neraspoložen.

Licinije ga pogleda i seti se.

«Jednom pre deset godina, moj prinče, rekao si da nećeš biti kao mi. I evo, sad si naslednik, budući imperator…»

«Skoči pa reci hop.» Odgovori Gaj odsutno. «Iz hada vraćaju se češće nego sa tog ostrva.»

«Ne budi sumoran.» Rekoh blago, ovlaš dodirnuvši bratu ruku.

«Ne budi naivna.» Pogleda me zabrinuto, i malo se udalji.

Razumela sam ga, iako on me često nije.

«Hoću da odmorim.» Okrenuh se ka Suzani, koja je spremno čekala uz mene sa lepezom od paunovog perja.

Licinije nas odvede u udobnu prostoriju, koja nimalo nije ličila na tesnu sobicu sa sirijskoga broda. Svilene zavese, ogledalo u srebrnom ramu, i prekrivač od kašmira odavali su ime prethodne vlasnice sobe – Atije. Na ovoj galiji je Avgustova majka nekad plovila u Egipat da bi pomogla kćerki da povrati nevernog supruga.

«Atija se vratila u suzama, bleda i mršava.» Pričala mi je baka jedne večeri. «Uzalud je proputovala celo Sredozemlje. Kraljica Kleo nije želela da joj otvori vrata, i, ako mene pitaš, bila je u pravu.»

«Ali Antonije je bio muž Oktavije! I imali su tebe!» Bunila sam se isprva, naviknuta na mitske ljubavne istorije.

«Moj otac nije želeo taj brak.» Objašnjavala je. «Naterali su ga Oktavijan i Stari Cezar109. Savez sa imperatorom i naslednikom bio je značajan za tada mladog i ambicijoznog konzula. Inače, moja majka nije bila poznata ni po lepoti, ni po pameti. Tiha udovica sa troje male dece, zagledana u svoga brata, bila je sušta suprotnost očeve izabranice – zanosne i odlučne Kleo.»

«Dakle, bila si na strani svoje maćehe?» I dalje sam se čudila.

«Na strani ljubavi i istine.» Odgovarala je. «Porasteš – shvatićeš.»

Sada sam shvatala…

«Domina,» Prekinu me dadilja. «Pre našeg polaska, našla sam nešto, što bi te zanimalo.»

Ispružih ruku, i osetih svitak papirusa, uvijen u lanenu maramu.

«Knjiga Mudrosti110.» Prošaputa uzbuđeno. «Još uvek neizmenjena.»

U trenu zaboravih na glavobolju, koja već počela da me napada.

«Neverovatno je,» Nasmeši se. «Ali, izgleda, bila si u pravu.»

Odmotah pažljivo debeli svitak, i pružih ga sluškinji.

«Sećaš li se istorije o kralju Solomonu?»

«Onome, što je imao sedamsto žena, i smatrao sebe za pametnog?» Nasmeših se.

«Svih devetsto…» Odmahnu rukom Suzana. «No, voleo je samo jednu.»

«Makedu, kraljicu od Sabe.» Vratih se mislima u dadiljine priče.

«Zadivio se njenoj mudrosti, i uporedio ju je sa Lilit.»

Potresoh glavom, i protrljah oči.

«Tja, on je stvarno bio bistar čovek!»

Šest godina sam tražila u bakinoj biblioteci odgovore na pitanja o prvoj ženi, zaveri i zagonetnom bogu Mitri, ali bezuspešno. Bezmalo napamet sam naučila tu jedinu knjigu, koja se slučajno obrela kod Antonije, no nisam mogla da povežem Lilitinu priču sa upozorenjem Zaleuka.

«Pričaj mi, Suzano.» Uzeh je za ruku, i ponudih da sedne pored mene. «Šta još je mislio kralj Solomon o Lilit?»

«Jednom,» Poče ona tajnovito. «Na sud kod njega došle su dve žene sa detetom, i sporile se oko toga, koja od njih dve je dečakova majka. Kralj predloži da dete živo raseku na pola, i prva žena hladnokrvno pristade. Međutim, druga preklinjala sudiju da spasi odojče, makar bi ga dobila njena suparnica. Tada je Solomon odlučio da vrati sina milostivoj ženi, jer shvatio koja je prava mati. Tu priču zna ceo naš narod, ali jedino ovde Solomon otkriva imena tih žena – Noema i Lilit.»

«Lilit je ona dobra?» Upitah, zgrožena ponašanjem lažne majke.

Suzana klimnu glavom.

«Što se Noeme tiče,» Nastavi. «Najverovatnije se radi o starijoj kćerki Adama i Eve, Kainovoj sestri… Zbog njene osione naravi nastade priča o Evinom padu sa zloduhom.»

Dakle, je prava Lilit bila mudra, kao Makeda od Sabe, suosećajna kao ta požrtvovana majka, i pravičnija od većine Evinih potomkinja. Ali o tome nije smeo da priča ni sam Solomon, osim u zagonetkama.

«Ima i pesme, gde se naš kralj divi tajanstvenoj ženi po imenu Sofija. Rabini je tumače kao pohvalu Božije mudrosti, ali to nije tačno. Autor je zove Božijom sagovornicom, što znači da je ona stvarno biće. Također, ljubav Solomona prema ovoj ženi je previše…»

«Čulna?» Upitah, kao da sam znala sadržaj.

«Da,» Odgovori Suzana, pomalo iznenađena. «Čulna i lirska, ali i uzvišena.»

«Sofija znači – mudrost.» Zamislih se. Šta je simbol mudrosti?»

«Sovuljaga.» Nasmeši se. «Zloslutna noćna ptičurina.»

«Kažeš, da je ova knjiga bila prepisivana?»

«Neki su delovi izbačeni, a neki dodati… Neki rasparčani i svrstani u različite knjige…»

«To zvuči poznato.» Uzdahnuh. «Avgust je uništio trećinu Aleksandrijske biblioteke. Nešto, što mu je smetalo… Njemu, i ko zna kome još…»

«…da vlada svetom.» Prošle su mi kroz glavu Zaleukove reči. «Oni, što mrze ljubav… mrze žene.»

«Suzano crna, gde si ovo našla?» Upitah preneraženo.

«Nećeš mi verovati, domina.» Reče uzbuđeno. «Tog dana, kada si me poslala na pijacu, sretoh zemljakinju, po imenu Rahela. Otac joj bio imućan trgovac, i osim nje nije imao dece, niti braće. Kad je preminuo, Rahela ga nasledila, i sama počela da trguje, kako bi sebi obezbedila gotovo nemoguću za jevrejsku ženu – samostalnost.»

«I sada, krišom širi zabranjene rukopise?» Zaključih duhovito.

«Kod nje se može naći sve,» Šaputala je dadilja. «Od ljutih začina do skupocenih tkanina. Sve, što je Avgust stavio pod zabranu…»

«Ma ona ti je drugi Makron!» Skočih na noge. «Želim da je upoznam… Kada se vratimo.»

Suzana složi se, i poče da rasprema krevet.

«Moraš da se odmoriš, princezo. Ostrvce Kapri nije Sirija, ali ti loše podnosiš plodvidbu.»

«Istina.» Zaklimah. «I ti prilegni. Ako ogladnim, zvaću Fotis. Na sreću, baka se pobrinula da ovog puta izbegnem brodske pomije.»

«Mislim, da grešiš, domina.» Zaklima glavom levo-desno. «Kuvano znači korisno. Ne valja da se jedu samo pite i pečenje.»

«Ostavi me na miru.» Okrenuh joj leđa. «Kada se probudim, nastavićemo istraživanje.»

Dadilja izađe, a ja polako priđoh prozorčetu, i pomerih tananu zavesu. Brod je već krenuo, i lagano klizao po mirnim vodama Tirenskog mora. Orni kapetan je davao družini naredbe, zabavno mašući rukama. Na pramcu galije je stajao Hereja, i gledao u daljinu. Desno od jarbola Fotis se glasno raspravljala sa brodskim kuvarom o načinu spremanja heljdine kaše sa lukom i slaninom. Potražih Gaja, ali ga ne videh.

«Sigurno spava u susednjoj sobi,» Pomislih, zamračih prozor, i legoh u krevet.

«Molim te, budi razuman…» Poručih mu u sebi. «Sada sve zavisi od tebe.»