Читать книгу Sofija i Kasije - Anna Canić - Страница 29

«Bio sam ljut na tebe i Hereju.» Priznao je Gaj, popevši se na krevet. «Na tebe, što si nestala bez traga, a na njega što me je dovukao ovamo kao da sam dete!»

«Ti jesi dete.» Odgovorih. «Zar si da će te Cezar dočekati otvorenih ruku?»

Kaligula se osmehnu, zagrli me, i poljubi u usta – još drskije, nego onomad u Antonijinom vrtu. Ovog puta uzvratih mu poljubac.

«Hereja će mi pomoći da svrgnem cara.» Reče on, prodorno me gledajući. «Na našoj strani je Makron…»

Nisam poznavala Makrona lično, ali sam čula različite priče, koje su se uvek završavali sa reči «probisvet» i «drugi Pompilije». Naime, prefekt vigila je bio lukav i vispren, kao kralj, koji je uspeo da prevari Jupitera101.

«S njim budi oprezan.» Rekoh mu, malo razmislivši. «Ovaj čovek radi jedino u svoju korist.»

«Primetio sam.» Namigne mi Gaj. «Stoga, čim sednem na presto, razmisleću šta ću sa njim… I sa Herejom.»

«Hereju nemoj da mi diraš.» Uozbiljih se. «On je naš prijatelj.»

Kaligula me privuče ka sebi.

«Nadam se da si u pravu… sestrice.»

Naslonih glavu mu na ramu, i zadremah.

«Moram ići.» Prošaputa mi na uvo. «Svanulo je. Uskoro će ientaculum102, a posle imam časove sa novim učiteljem.»

«Je li Grk?» Otvorih jedno oko.

«Egipćanin.» Nasmeši se. «Antonija je obsednuta Khemom.»

«Šteta.» Okrenuh se na drugu stranu da nastavim spavanje, a onda setih se «Kako si uspeo da izađeš iz kuće?» Upitah. «Pored svih ovih gardista…»

«Pitaj Arminijevu kćerku.» Odgovori brat. «Ona mi je pozajmila haljinicu i šminku.»

«Ti mora da se ša…» Skočih sa kreveta, ali Kaligula je već izašao. «Armida!!!» Vrisnuh toliko glasno, da me zaboleše uši.

Ušla je Anat.

«Gde je moja dadilja?» Napadoh ženu, kao da je ona bila kriva za Armidino ponašanje.

«Princezo,» Progovori uvek pribrana Egipčanka. «Domina reče…»

Gadan predosećaj me natera da, zaboravivši na nesvesticu, dreknem toliko jako, što Anat u istom trenu izlete iz sobe.

Za tili čas je stigla Armida.

«Presvuci me i očešljaj.» Rekoh joj, jedva se umirivši. Germanka klimnu glavom.

«Gde je ta haljina, koju je juče nosio moj brat?» Upitah duhovito. «Htela bih da je obučem.»

Armida ispusti iz ruke češalj od slonovače, a njene ledeno-zelene oči bljesnuše.

«Radiš mi iza leđa…» Nastavih u istom tonu. «Je li?»

«Princ Gaj mi je potražio.» Odvrati. «Bio je očajan…»

«A ti si se za njega brinula,» Pretpostavih ironično. «Pomogla si mu da izloži sebe opasnosti, a onda me slagala.»

«Učinila sam ono što sam smatrala ispravnim.»

Počinjala je da bude ohola.

«Znaš li ti, Armida, kakva je kazna za tvoj postupak?» Uzviknuh, gubeći strpljenje.

Dadilja pomenu Kaligulu, za koga verovala da bi je zaštitio.

«Zar misliš da ga briga za služavku?» Kikotnuh.

«Ipak, sam prvorođena kneževa kći,» Izreče ozbiljno. «Koja je trebala da postane alumna, kao Antioh ili Agripa103, a koju je Germanik bacio u okove da bi njegova kćerkica imala drugu dadilju.»

«Šta da god je tebi rekao moj brat, bićeš išibana – za laž i drskost.» Prekinuh je. «Ako se to ponovi, ostaćeš bez glave. Nemoj da se porediš sa dva princa, čiji su očevi preklonili kolena pred Tiberijem. Ako je neko kriv za tvoju sudbinu, to je Arminije. Tvoj otac bio je naš saveznik, sve dok se nije odmetnuo.»

«Kaligula ne deli tvoje mišljenje.» Uzdahnu plavuša. «A ja se ne plašim od smrti.»

«Ti nisi ratnica, Armido.» Podsetih je. «Nećeš u Valhalu104.»

«Otkud ti…?» Začudi se Germanka.

«Za razliku od tebe – čitam.»

Najzad, od njenog bezobraznog kikota ta cela naša rasprava i meni postade prilično komična.

«Hajde, obuci me.» Rekoh opušteno. «Niko te neće tući. Nisi kriva što je Gaj pomalo šašav.»

«Ne ljuti se na mene, domina.» Nastavi, kao da se ništa nije desilo. «Ja neću postati pitoma kao Suzana. Germani nikada ne gube ponos, i to se verovatno dopalo tvom bratu.»

Previše je pominjala Kaligulu. Rđav predosećaj odjednom mi se vrati.

«Šta hoćeš da mi kažeš?»

Po izrazu tog duguljastog lica, u isto vreme zbunjenog i zadovoljnog, ubrzo dočarah o čemu se tu radilo. Neočekivano, umesto besa osetih čist prezir.

«Ponos ne znači ništa ako nemaš časti.» Rekoh ravnodušno. «Ne želim više da mi služiš, Armido. Izađi van, i nikad se ne vraćaj.»

«Želiš li naposletku savet od upola starije osobe?» Upita prefinjeno.

Okrenuh leđa, ali pustih nju da priča.

«Ne vezuj se za nikog, domina, inače plakaćeš. Muška je ljubav varljiva. U mladosti ih zanimaju iskusne, u zrelosti imućne, a u starosti ih ništa ne zanima.»

Nisam je više udostojila nijedne reči. Nisam primetila kada je otišla. Polako podigoh sa tepiha svoj češalj, i počeh da se sama sređujem ispred ogledala.

«Ne sviđa mi se boja moje kose,» Pomislih, ugledavši bledunjavu devojku prljavo-smeđih lokni. «Ne bi bilo loše da se našminkam.»

Tog podneva sam, uredno obučena i vedra, pridružila se baki, stricu i Kaliguli za prandijum.