Читать книгу Sofija i Kasije - Anna Canić - Страница 26

Niko od ukućana nije znao gde je otišao Gaj. Uzalud je Akteon ispitivao sve robove —od ranog jutra malog princa nije video ni uvek budni janitor. Možda sam sanjala, a možda mi je pričao Hereja, ali se tačno sećam, šta se desilo, kad je on izašao iz moje kuće.

«Sad, kad su krivci odvedeni, zašto se ne vratite na dužnost?» Upita on Kvadrigarija.

«Ne može, tribune.» Odgovori centurion. «Ostalim članovima porodice, do završetka suđenja, određen kućni pritvor.»

«Udovica je sigurno imala saučesnike.» Umeša se drugi gardista.

«Na koga mislite?» Namršti se Hereja. «Na Antoniju, ženu bez prekora? Na kilavog Klaudija ili na malog Gaja?»

«Bolje bi ti bilo, tribune, da ideš svojim putem.» Bezobrazno se iskezi još jedan vojnik. «Imaš sreću da te poštuje naš prefekt, inače…»

«Šta inače?» Kasije upita sa smehom, sedlajući konja. «Napali bi me kao vuka – kerovi? Nenaoružanog – zbog istine? A Sejanu prenesite da pljujem na njegovo poštovanje!»

«Vidim da želiš da završiš kao vojvoda!» Dobaci njemu u trag Kvadrigarije. «Samo izvoli, ali nas u to ne mešaj. Mi ne ubijamo ludake!»

«Ni ja kukavice!» Kasije, ne okrećući glavu, odjaše.

«Čudno je kako dečak uspe da im pobegne… nezapažen.» Pomisli pola sata kasnije, prolazeći kroz Eskvilinsku kapiju. U ovom delu Rima, gde su stanovali vojnici, živeo je prefekt vigila92 Sutorije Makron.

Makron je imao talenat da oseti vatru tamo gde još nije dimilo, i pre nego što bi neko upalio lampu. Umeo da pogodi pravac vetra i tok reke Tibar, ostajuči pri tome nepredvidljiv čak i za svog tasta Trasilija. Uz pomoć supruge – poznate kurtizane i tračare Enije, Makron se snalazio u visokom društvu, balansirajući između optimata i populara. Pričalo se da od njega plašio se i sam Sejan, jer nije bilo uhode, koja bi nanjušila, šta je njemu cilj i kome prefekt vigila zapravo služi.

«Verujem Makronu kao keru,» Pomisli Hereja, mahnuvši janitoru. «Ali jedino on bi mogao da mi pomogne.»

U atriju ga dočekala pospana Enija.

«Tražim tvog supruga. Slučaj je hitan.» Smesta reče tribun.

«Sutorije se odmara u lakonikum93.» Odgovori žena, protežući se kao mačka. «Ako želiš, možeš da sačekaš ga u ekusu. Narediću da nam donesu doručak.»

Kasije ljubazno odbi, i prisedne na klijentsku klupu. Enija ga radoznalo pogleda.

«Nadam se da si u redu, tribune. Izgledaš kao da si sreo Triviju94.»

«U nevolji je jedna draga meni porodica.» Uzvrati on nehotimice.

«Ah, Agripina… Zečica i njeni zečići.» Nemarno reče Enija, popravljajući skupu haljinu. «Makron tu ništa ne može. Car ima dokaze.»

«I ova ćurka priča istu priču,» Pomisli Hereja. «A Tiberije zabavlja se na Kapriju, i guta Sejanove laži.»

Njegove misli naglo prekinu duboki glas domaćina.

«Imamo gosta, je li, Enija?»

Zapovednik vigila, obućen u tanku togu, izađe u atrijum u pratnji tamnokožih robova.

«Izvini što si morao da čekaš, tribune.» Pozdravi se sa gostom, onda ljutito pogleda ženu. «Zašto ne ponudiš vitezu kupanje u našim novim termama?»

«Nemoj da se srdiš bez potrebe.» Ustade Kasije. «Bila je ljubazna da ponudi mi doručak, ali sam odbio.»

«Ne čudi me.» Nasmeši se Makron. «Koga zanima forumsko torokanje?»

«Uostalom, odbio bih i kupanje.» Doda Hereja. «Ranoranilac sam, i navikao da obavljam sve u zoru.»

«Shvatam te.» Domaćin klimnu glavom. «Mislim, da znam razlog tvoje posete. Pričaćemo u tablinumu, bez suvišnih ušiju, uz čašu dobrog vina.»

Domaćica, shvativši poruku, povuče se, a Kasije i Makron uđoše u tablinum, namešten dosta skupo da bi ličio na radnu sobu glavnog vatrogasca.

«Treba mi pomoć,» Poče tribun, čim se vrata zatvoriše. «Od tvojih očiju ne može da se sakrije ni pacov iz podruma carske palate.»

«Ma daj, samo sam oprezan.» Nasmeši se Makron, ispruživši se na širokom ležaju. «Sve ostalo je stvar iskustva. Ako te zanima moje mišljenje o tvojoj veridbi sa Julijom Druzilom…»

Kasije se zgranu.

«Pitaš se otkud znam?» Nastavi njegov sugovornik. «Antonija trubi o tome skoro mesec dana. Ne bih da žurim sa čestitkama, jer sam ubeđen da Tiberije…»

«Reci mi, šta će biti s njenom majkom?» Prekinu ga tribun.

Prefekt vigila gestom odrazi dekapitaciju, i tiho upita.

«Sejan je odmah verio Livilu – carsku snahu. Čudno, je li?»

«Kastorovu udovicu.» Poveže Kasije u mislima. «Otrovala je muža da bi obezbedila svom ljubavniku presto… I optuži Agripinu.»

Makron potraži još vina, a Hereja se uznemiri.

«I ti ćeš mirno gledati tu nepravdu?»

«A šta ja mogu da učinim?» Zevnu prefekt vigila. «Ovo je Rim – ili ti nekoga ili on tebe! Koliko god ja mrzim Sejana, on je još uvek drugi čovek posle cara!»

Kasije uzdahnu, i otpi gutljaj vina. Bilo je preslatko, baš kao one večeri u Siriji. Nevoljno seti se poslednjeg razgovora sa Germanikom.

«Pokojni vojvoda je znao da će doći red na Agripinu i njihove sinove.» Pomisli glasno.

Sutorije se na trenutak zamisli, a onda reče.

«Ja se tebi divim. Takva privrženost jednom ludaku i njegovoj deci ne sreće se ni kod Vergilija.»

Tribun odustade od svađe, jer je već imao u glavi plan za pridobijanje korisnog saveznika.

«Nemoj mi zameriti,» Produži Makron. «Vas dvojicu poznajem od detinjstva. Oboje ste sanjari, ali Germanik nikad nije znao da bude odgovoran, i zbog popularskog bunila je stavio na kocku sve – karijeru, porodicu…»

«Sutorije, otkad si postao optimat?» Najzad se našali Hereja. «Znam, da imaš varvarsko poreklo, kao ja.»

Jedina činjenica, koja mogla da izbaci Makrona iz takta je bilo pominjanje galskih korena njegovog oca Nevija. Svi stranci, čak i oni slobodni i imučni, u Rimu su oduvek bili smatrani za građane drugoga reda. Nijedan stranac nije mogao da uđe u Senat, niti da zauzme visoki čin u vojsci. Jedini izuzetak bio Kasije Hereja, koji je po ocu pripadao redu vitezova.

«I šta da radim?» Skoči na noge Makron. «Da dignem ustanak zbog toga? Da me poseku? Hvala, neću. Moj život je bez toga pun iznenađenja.»

Moj prijatelj se nasmeši. Bilo je lakše nego što je očekivao.

«A zar ti ne bi voleo da budeš gradski prefekt – umesto Sejana?» Namignu domaćinu.

«Pazi šta pričaš.» Opomenu ga Makron. «To je već zavera.»

«A šta je onda hapšenje nevinih ljudi?»

Vigil, uzdahnuvši, otposla robove, i pristade da sasluša svog gosta.

«Kaži mi, gde bi mogao da pobegne Kaligula, čija su majka i dva brata odvedeni u pretorij?»

«U luci, traži brod za Kapri.» Pretpostavi domaćin. «Momci ga videše prepodne na putu za Ostiju.»

«Sve mu i lare i penate95!» Uzviknu Hereja. «Zašto ga tvoji ljudi nisu zaustavili?»

Sutorije ga zabezeknuto pogleda.

«Ko sme da zaustavi jednog princa bez naloga samog Tiberija?»

«Ako on ode,» Progovori Kasije. «Bez naloga samog Tiberija, neće preživeti.»

Makron je pokušao da mu objasni da sudbina muškog potomka Germanika i Agripine već predodređena, ali Hereja se nije predavao.

«Pođi sa mnom u Ostiju, molim te. Moram ga sprečiti. Moram zaštititi…»

«A šta ja dobijam?» Prekinu ga vigil. «Zašto bih da rizikujem život i prosperitet zbog balavca?»

«Poznajem Gaja dobro.» Odgovori Kasije. «Pravi je borac. On bi mogao izrasti u dobrog cara, a tebe bi unapredio do pretorijanskog prefekta… Ako ne želiš da ostaneš dečko za gašenje vatre.»

Makron se zatrese od smeha.

«Kaligula?! On je glup kao točak! Da nije tako – već bi bio mrtav. Trasilije jereka Tiberiju da šanse ovog dečka da postane car su manje nego da izgradi most preko Tirenskog mora.»

«Tvoj tast također bajao da će ga ubiti nenaoružani devojčurak.» Seti se tribun. «Zar i u to ti veruješ?»

Sutorije protrese glavom. Misao o novom caru i unapređenju mu je jako golicala maštu. Cezareva škrtost dovela je Rim do ekonomske krize, a u provincijama došlo i do brojnih ustanaka. Narod je mrzeo svog vladara i žudeo za promenama.

«Za borbu protiv Sejana… ili Tiberija…» Reče uzbuđeno Makron. «Nam trebaće ozbiljan saveznik.»

«Šta misliš o Antoniji?» Predloži Kasije. «Vrlo je uticajna i jedva čeka da revanšira i caru, i Sejanu za sve što su joj uzeli.»

«Antonija se neće okrenuti protiv Livile – kakva god da je, to je njena kćerka.»

«Grešiš, Sutorije. Ona ne podržava zločince, i volela bi da na presto sedne sin Germanika.»

«U to ne sumnjam.» Složi se Makron. «Ja jedva čekam da se maknem sa tog groblja96, pa se otarasim Enije.»

«Dakle, si sa mnom?» Upita ga Kasije.

«Kako se kaže – aut Caesar, aut nihil!97“ Nazdravi domaćin. «A sada hajdemo da spasemo tog Cezara.»