Читать книгу Sofija i Kasije - Anna Canić - Страница 14
I. IBIS REDIBIS…
IV
Оглавление«O draga Agripina,» Obrati se mojoj majci Pizon, kad su ministranti25 uneli u triklinij26 pečenu košutu. «Uvek sam hteo nešto da te pitam, ali sprečavala me je prirodna stidljivost.»
«Ako je pitanje pristojno,» Odvrati majka sa diskretnim osmehom. «Samo izvoli.»
Pizon se iskezi, zatim pomeri se prema ocu, pruživši mu zlatni pehar, do kraja napunjen crnim vinom.
«Laodikejsko. Najbolje u celoj Siriji.»
Germanik nazdravi i, uz prepredeni osmeh domaćina, ispi sve do dna.
«Izvrsno.» Zahvali se,
«Zanima me,» Nastavi Pizon, vrativši se Agripinu. «Da li je i kod Julijevaca, zaživeo Antonijevski običaj – dovoditi na obed strance i oslobođenike?»
Zvanice, uglavnom patricije, su našli ovu šalu izuzetno smešnom. Kasije i Zaleuk, Germanikove umbre27, shvatiše da nisu željeni. Za moga oca, to je bila neviđena drskost.
«Šta ti to sebi dozvoljavaš, čoveče?» Zagrmi on, i lupi u sto pesnicom, oborivši bogato posluženje.
Učitelj se zacrveni, dok Hereja, disciplinovan i izdržljiv, ne trepnu.
Pizon ustade lenjo.
«Čemu ta frka, Nerone? Zar da se bijemo zbog jedne šale kao divljaci?»
«Divljaci?!» Uzviknu Germanik. «Mnogi varvari, koje sam sreo, imali su više obzira od tebe!»
«Dragi, molim te…» Umeša se i majka, ali otac zaustavi ženu rukom. Pizonovi prijatelji gledaše tu raspravu kao atrakciju, namenjenu za cirkus.
«Koga ti zoveš strancem, Pizone?» Duboko uzdahnuvši, upita Germanik. «Ratnog heroja, koji postade centurion u dvadesetoj godini28?»
Domaćin iskosa pogleda u Hereju.
«Ovo je sin Hispanke,» Nastavi da izaziva. «Sin vanbračne kćerke…»
«Dosta!!!» Dreknu otac. «Za ovu uvredu, Kalpurnije Pizone, ja smesta razrešavam tebe dužnosti!»
Pizon razrogači pouske oči, a njegov rođak, carski pravnik Kokej Nerva, odluči da se umeša.
«Ne preteruj, Germaniče. Kazna za injuria verbalis29 je u ovom slučaju veoma uslovna.»
Ostali zaklimaše glavama.
«Povuci reč… Molim te.» Nesmelo progovori Plancina, Pizonova žena. «Gde ćemo? Imamo sina… Platićemo otštetu i Kasiju Hereji i… Kaliniku.»
Otac se nasmeja, a onda upita Pizona, imitirajući njegov glas i gestove.
«U ovom slučaju? Da li vi, optimati30, stvarno mislite da možete da kupite pomilovanje za sva nedela?»
Domaćin kukavički spusti pogled, tražeći podšku kod Nerve.
«Znam da si pravdoljubljiv, Nerone,» Nastavi pravnik. «Ali i tvrdoglav. Ne sporim, zbog ovih kvaliteta postao si to što jesi. Također i Rim – da bi postao ono što jeste, vekovni zakoni, iako surovi, morali su da se poštuju. Da ste vi, populari31, imali mogućnost da ih promenite, u celoj imperiji nastao bi haos. Za javnu uvredu odlikovanog vojnika, moj rođak odgovaraće pred Senatom, a zajedno sa njim i ti – za svojevoljni ulazak u Egipat.»
Svirači prestadoše sa veselom igrom, a prisutni začutaše. Majka pobledi, a Germanik staloženo zamoli je da napusti gozbu zajedno sa Zaleukom. Pizon, jednim klimanjem, kao služavku, otposla Plancinu.
«Tako je, sudiće mi Senat i sam car.» Slomi tišinu otac. «Nemoj da misliš, Januse32, da si me zatekao. Bio sam svestan vaše pokvarenosti, ali sam morao da idem sve do kraja…» Od pogleda, kojim moj otac pogodio Pizona, svi prisutni se naježiše. «Ja se ne plašim nikakve kazne, niti se kajem što ispunih želju svojoj deci. Žao mi vremena, potrošenog na ološ kao što ste vi. A ti, Justicijo33,» Obrati se mrgodnom Nervi. «Ne braniš zakon, nego vlast i novac. Moram da priznam pravo onom mladom galskom druidu, koji proreče Rimu propast zbog taštine.»
Još jednom pogledavši zla i ljubomorna lica svojih neprijatelja, Germanik i Hereja napustiše coenakulum34.
«Znam ja, ko iza toga stoji!» Reče besno Kasije, čim su izašli u prostrani peristil35, ukrašeni karijatidama i podnim mozaikom. «Ovaj stari pederast…»
«Silentium36!» Prekinu ga Germanik kao vojskovođa svog zanesenog legionara. «On nije vredan da izgubiš glavu ili karijeru. Drugo sam ja – meni se svakako ne piše dobro.»
«Zapovedniče!» Smelo nastavi centurion. «U ime naših zakletva, i svega, što smo prošli, ostaću ti lojalan – makar po cenu svog života.»
Otac sasluša, spusti ruku na njegovo rame, zatim reče na uho, da ne bi privukao pažnju janitora iza kolonade.
«Onda radi ono što ti kažem. Opremi se, pokupi moje kćeri i Kaligulu, i prvim brodom krenite u Ancijum. Tiberije i oni iznad njega neće poštedeti moju porodicu.»
Kasije, užasnut njegovom pretpostavkom, klimnu glavom.
«Odvedi moju decu kod carice Livije.» Produži vojvoda. «Ne volim je, ali jedino ona ima uticaj na Cezara. U luci ponašaj se prirodno – dok god sam ja prokonzul, tebi su otvorena sva vrata.»
«Isprva, pomislih da sanjam.» Pričao mi Kasije, kad sam ga, posle mnogo godina, upitala o tome, šta se tada desilo.
U glavi mu se vrtelo milion pitanja, za koje on nije imao vremena. Odjednom, setivši se Pizonovog zlatnog pehara, uspanićeno preporuči ocu da povrati ili potraži u luci lekara.
«Kad moja deca budu bezbedne, javi se pretoru…» Okrenu leđa otac, ignorišući upozorenje. «Verujem u tebe, Kasije. A sada – vale37.»
Hereja uradi sve ono, što mu bilo zapovedano.
25
Robovi-poslužitelji.
26
Trpezarija.
27
Pratioci visokog gosta, koji su na gozbi zauzimali mesta iza njegovog ležaja (dosl.lat. – senke).
28
Obično, legionar je napredovao do centuriona od 29. godini života.
29
(lat.) Javna verbalna uvreda.
30
Senatori konzervativnih pogleda, obično aristokratskog porekla.
31
Senatori, skloni napretku i radikalnim promenama, zaštitnici plebsa.
32
Rimski bog vremena. Fig. – simbol dvoličnosti.
33
Rimska boginja pravde.
34
Trpezarija.
35
(ovde) Trem na stubovima oko zgrade.
36
(lat.) Tišina!
37
(lat.) Zbogom.
