Читать книгу Sofija i Kasije - Anna Canić - Страница 15

I. IBIS REDIBIS…
V

Оглавление

Plovidba morem je pogoršala moje stanje – dobila sam groznicu. Dadilje su me budile iz dubokog i mučnog sna da bi nahranile i napojile. Sećam se ledenih krpa na čelu i gorkih tinktura, koje mi je gurao brodski lekar. Sećam se Gaja, kako svađa se sa Kasijem, da dozvoli mu da me čuva noću. Sećam se i sestara, kako gunđaju zbog nedostatka pažnje.

«Da jedem – ovo?» Dosađivala je Kasiju moja starija sestra Agripina. «Bajati hleb i topli sir, a onda – pijem sirće?»

Centurion je dugo ćutao – sve dok Livila nije počela da njunjori.

«Ovo je ratni brod, princeze.» Upozori on devojčice. «Vaš otac je u nemilosti.» Zatim, klimnu glavom prema namrgođenim mornarima. «Budite tihe, inače vaš neće spasiti niti moj ugled, niti vaše srodstvo sa Tiberijem.»

«Glupe kokoške,» Doda Kaligula. «Umesto da žalite za ocem, plačete za medom i za lutkama.»

«Ti misliš samo na Druzilu!» Uzvrati zajedljiva Agripina, dok se plašljiva Livila sakri iza njenih leđa. «Ovo nesposobno slepo mače!»

«Umukni!» Gaj srnu na nju, ali devojčica izbegnu šamar, hitro se pomerivši iza mlađe sestre. «Ona je lepša i pametnija od tebe!»

«Ne bih rekla,» Bojažljivo probrblja Livila. «Majka kaže…»

«Ćutite, vas dve!» Preseče decu Kasije. «Mrdnite se s očiju, dok nisam prešao a verbis ad verbera38

Devojčice otrčaše u sobu ispod palube.

«A ti, Kaligula,» Nastavi toplije. «Nemoj da gubiš živce zbog tih lujki. Naspavaj se dok smo na putu, dok nismo stigli u grad nesigurnosti i nesanice.»

Gaj pogleda ga ispod obrva. Njegovo malo lice ružili su bledilo i podočnjaci.

«Bolje je da odremaš, prinče.» Oglasi se kapetan Licinije. «Oktobar je, nebo je vedro, more mirno. Za čas smo na kopnu. Veslači su mi kao gladijatori.»

Dečak razvuče osmeh, a Licinije mu dade malu lagenu39 sa vinom.

«Evo ti… Lek za spavanje.»

Nehotimice, Gaj napravi tri pomala gutljaja, i vrati sud muškarcu.

«Ne sviđa mi se.» Reče iskreno.

«I meni se ne sviđa puno toga.» Uzdahnu kapetan. «I Kasiju. I svima momcima na ovoj kvadriremi40. Ali takav je život. Bolje je da što pre navikneš.»

Od umora i vina dečaku se zavrti u glavi.

«Moj život neće biti kao vaš.» Odgovori on ozbiljno, polako spuštajući se na klupu.

Kormilar kikotnu, i sede pored njega.

«Ti imaš duha, dečače.» Gurnu ga laktom kao starog prijatelja. «Potrudi se da ga ne izgubiš.»

Gaj klimnu glavom i nasloni se Liciniju na rame. San ga je ipak savladao.

«Žao mi je dečka,» Prošaputa mornar. «Bogovi da ga čuvaju!»

«Ako ih ima.» Kasije podignu dečaka na ruke, da bi ga smestio na neki bolji ležaj. U donjoj prostoriji naiđe na prazan krevet.

«Samo ti spavaj.» Pokri ga lacernom41 kao ćebetom. «Biće u redu, veruj mi.»

38

(lat.) Od reči na batine.

39

Bokast sud sa dugačkim i uzanim grlom i ručicama sa strane.

40

Galija-četvoroveslačica.

41

Vojnički plašt.

Sofija i Kasije

Подняться наверх