Читать книгу Sofija i Kasije - Anna Canić - Страница 16
I. IBIS REDIBIS…
VI
Оглавление«Eno je, naše Italije.» Pokaza mi Licinije jedva vidljivu zelenu obalu. Tog jutra, kad je galija stigla u Ancijum, stajala sam na krmi sveže glave i opet nasmejana. Bila sam srećna, što sam živa. Gaj me je čvrsto držao za ruku.
«Izlečio sam te.» Smeškao se zadovoljno.
«Omnes ad arma!»42 Pozvao je mornare Licinije.
«Pripremite se za iskrcavanje.» Reče nam Kasije. «Moramo da stignemo na Palatin dok traje salutatio43. Avgusta nikoga ne prima posle podne. A ja, ako danas ne odem kod pretora, u najboljem slučaju, biću raščinjen.»
«Kako to misliš?» Začudi se Agripina. «Zar će nas naša prababa primiti kao klijente?»
«Da li ju je neko obavestio o našem dolasku?» Upita nervozno Livila. «Hoće li poslati po nas kočiju?»
Hereja pogleda u nebo, izbroji do deset, i okrenu leđa – da se što pre skloni. Sestre, razbarušene kose i pogužvanih haljina, jedna za drugom počeše da plaču.
«Da li je moguće da ste tolike budale?» Uzdahnu Gaj.
«Kasije, stani!» Povikoh svom snagom.
On se zaustavi.
«Opasna ti je ova mala…» Nasmeja se kapetan. «A nema ni na koga.»
«Ispričaj mi – sve ab ovo44.» Rekoh ozbiljno, zakoračih ka Kasiju. «Zašto smo morali da bežimo iz Sirije?»
«Tiberije.» Oštro me prekinu. «Zbog njega.»
«Neka je proklet!» Tupne nogom Gaj. «I on, i ovaj gnusni starac Pizon!»
«Ćutite, svih vam bogova!» Uznemiri se kormilar. «Ne znate, s kim imate posla.»
«A naša majka?» Nastavih sa pitanjima. «Braća? Zaleuk? Šta je sa njima?»
«Razumem potpuno kako je vama.» Promeni ton Kasije. «Gladni ste, umorni i uplašeni. I ja sam kao dete izgubio oca, a kasnije i moja majka umrla od tuge. Ne smete da se predate. Jedina vaša nada je carica Livija. Budite ljubazni, pa čak i ponizni, i ako treba pravite se glupi…»
Slušali smo ga pažljivo, odjednom zaboravivši na naše zamerke i svađe. Agripina, obrisavši suze, zagrli prvo mene, a onda Livilu.
«Mi smo porodica.» Prošaputa Gaj uzbuđeno.
«Zajedno smo jači.» Zaklima glavom Agripina.
«I moramo da preživimo.» Prošaputah, uzvrativši starijoj sestri zagrljaj.
«Svaka čast.» Pohvali nas Hereja. «Sloga je važna i u ratu, i u miru.»
«Armida! Suzana!» Potražih sluškinje. «Pomozite mojim sestrama da se presvuku, i napravite im frizure!»
Mlade žene odmah dotrčaše, a Agripina i Livila, zadovoljne, povukle su moje dadilje u sobicu za odmor. Gaj je poželeo obiđe veslače i druge navalije sa Licinijem.
«Tiberije ne može pobiti toliko ljudi, naročito avgustovaca, bez suda i istrage.» Počuh razgovor brata i mornara. «Narod bi ga raskomadao. Verujem, da su nam majka i braća živi.»
«Nadam se da ste u pravu.» Pomislih, razgledajući luku u daljini.
42
(lat.) Svi na posao!
43
Deo dana (pre podne), kad su bogati i uticajni Rimljani okupljali klijente radi sledovanja u novcu i hrani, sklapanja dogovora i pisanja poruka.
44
(lat.) Od početka [do kraja].
